 |
 |
O K N J I Z I (tekst sa zadnjih korica) "Kako uništeno ljudsko biće može da se buni?" (str. 98)
"Postoji mnogo poucne literature na temu kapitala, kapitalizma i njegovih ekscesa. I postoji Zak Kamat. Posto beskrajni lamenti nad prizorima iz pakla ne vode nikud (jedan je Dante, a ni s njim ne znam sta da radim) preporucujem vam da krenete od Kamata. Tako odmah, s daleke periferije, stizete do samog srca zveri. Svaki pravi lovac na glavu tog cudovista znace to da ceni." - Endi Gil, 'Pregled antikapitalisticke opozicije za godinu 2001' (Boom Boom, Leeds 2001) O P I S C U U knjizi ima nesto vise, ali nema nikakvih biografskih podataka. Cak ni njegov americki izdavac AUTONOMEDIA nije prilozio makar osnovnu biografsku crticu. Zak Kamat, "nocna mora svih marksista i levicara" (Alex Troter) i sam je odgajan u tradiciji jeretickog marksizma. Poceo je kao sledbenik i saradnik Amadea Bordige, veterana italijanske komunisticke levice, prvog predsednika KPI i njegog prvog znacajnog disidenta (iskljucen iz partije jos 1930, na pocetku takozvane "staljinizacije", reorganizacije partije po striktno boljsevickom modelu). Posle 1968. udaljava se od Bordige, a uskoro i od svake poznate, do tada formulisane platforme (generacijski je blizak Perlmanu i Deboru). Evo kako je Kamata predstavio njegov prvi prevodilac na engleski jezik i prijatelj, Fredi Perlman: "Nakon pobune maja 1968. godine, Kamat je zajedno s prijateljima iz redakcije Invariance zapoceo kriticko preispitivanje aktivnosti italijanske komunisticke levice, ukljucujuci i kriticku analizu dela Bordige i Marksa. (...) "Kroz svoju analizu ova grupa je dosla do zakljucka da je ono 'postojano teznja ka ponovonom otkricu izgubljene ljudske zajednice i da se ona nece ostvariti ozivljavanjem proslosti vec samo kroz novo stvaranje.' Njihova teorijska razmatranja dovela su ih do potpunog odbacivanja teorije revolucionarnih organizacija i partija, teorije revolucionarne svesti i teorije progresivnog razvoja proizvodnih snaga. (...) 'Maj 1968. u Francuskoj je bio dokaz da nam treba NOVI OBLIK ZIVOTA, A NE SAMO NOVI OBLIK PROIZVODNJE.' (iz poslednjeg broja Invariance, No. 3, 1973.)" - iz predgovora za prvo americko izdanje Lutanja Covecanstva, Black & Red, Detroit, 1975)
LUTANJE COVECANSTVA: Uvod americkog izdavaca Black & Red (Detroit) Opadanje kapitalistickog oblika proizvodnje ili opadanje Covecanstva? O revoluciji UMESTO ZAKLJUCKA: 01. Despotizam kapitala (2)
IZ SADRZAJA (...) "Po definiciji, sva ljudska istorija je istorija gubitka zajednice pred napredovanjem razmenske vrednosti. To je bila borba protiv novca, glavnog oblika te vrednosti. "Treba uvek da imamo u vidu da je kapital, kao stalno prevazilazenje tradicionalnih zivotnih obrazaca, I SAM REVOLUCIJA. To bi trebalo da nas navede da preispitamo prirodu revolucije i da shvatimo da je kapital, kao sila koja mora stalno da prevazilazi ogranicenja postojeceg poretka, u stanju da preuzme kontrolu nad snagama koje se bune protiv drustva, nad kojim on vec ima punu kontrolu. Ova vizija i svest nikada nisu bili od tako vitalnog znacaja: svaka DELIMICNA POBUNA je podstrek za dalje napredovanje kapitala. Ali, pripitomljavanje je lisilo ljude sposobnosti da teorijski sagledaju svoj polozaj i da stvarnost vide kao rezultat istorijskog procesa. "U svom usavrsenom izdanju, kapital postaje predstava. U to stanje dospeva zahvaljujucui svojoj antropomorfizicaji, odnosno, kapitalizaciji ljudskih bica i zahvaljujuci prevazilazenju starog opsteg ekvivalenta, zlata. Kapitalu je potrebna idealna predstava, jer predstava ispunjena bilo kakvom supstancom blokira njegov proces. Iako nije potpuno izgubilo vrednost kao moneta, zlato vise ne moze da igra ulogu standarda. Novi standard postaje kapitalizovana ljudska aktivnost, sve dok i taj oblik zavisnosti od vrednosti i njenog zakona ne pocne da isezava. Ova dinamika podrazumeva integraciju ljudskih bica u proces kapitala i integraciju kapitala u duh ljudskih bica." "Stare politicke podele vise nisu operativne... Podela na levicu i desnicu ipak opstaje, ali uglavnom u glavama starih aktivista, medju tradicionalnim partijama levice i desnice, uopste, kod svih zaljubljenika u politicku proslost. Ali, sve te suprotnosti danas se otkrivaju kao lazne: svi oni, na ovaj ili onaj nacin, jednako brane kapital. Najaktivnije medju njima su razlicite komunisticke partije, koje brane kapital tako sto insistiraju na istim naucnim formama i racionalnim strukturama koje kapital koristi u cilju svog odrzanja. Sve partije i pokreti levice i desnice su funkcionalno isti utoliko sto zajedno ucestvuju u jednom sirem, opstijem procesu koji vodi ka konacnom unistenju ljudske vrste. Bez obzira da li ljudi ostaju pri nekim prevazidjenim strategijama ili se oslanjaju na mehanizam tehnologije, rezultat je isti. "Apokalipsa je ponovo u modi, jer danas zaista prisustvujemo kraju jednog sveta u kojem su ljudska bica, uprkos svim svojim slabostima i degradaciji, uvek bila norma, jedina referentna tacka. Ali danas, nakon smrti Boga, slusamo o smrti coveka. Zato se i Bog i covek, s nadom u spasenje, sada okrecu nauci, koja je uvek bila boginja i sluzavka kapitala: u danasnjem svetu nauka se predstavlja kao istrazivanje mogucih mehanizama i oblika adaptacije pomocu kojih bi sva ljudska bica i priroda bili integrisani u proizvodnu strukturu kapitala. "...cak i oni koji sebe smatraju revolucionarima nastavljaju da misle na pretpostavkama ugradjenim u logiku kapitala i razvoj proizvodnih snaga." "Proletarijat, na koji se nekada gledalo s uvazavanjem, postao je glavni oslonac kapitalistickog oblika proizvodnje. Sta proletarijat zeli? Sta zaista zele oni koji govore u njegovo ime i uzdizu ga u nebesa? Ako su to puna zaposlenost i samoupravljanje, to ce samo obezbediti kontinuitet kapitalistickog oblika proizvodnje, jer je on sada humanizovan. Citava levica veruje u proizvodnju kao olicenje delotvorne racionalnosti i da je samo treba usmeriti ka ljudskim ciljevima. Ali, ta racionalnost nije nista drugo do kapital." "Napustanje starih centara borbe zahteva istovremeno stvaranje novih oblika zivota. Kakva korist od okupiranja fabrika - poput fabrike automobila, na primer - cija proizvodnja ionako mora da bude obustavljena? Stari poklic je bio: 'Okupirajmo fabrike i sami upravljajmo njima!' Tako bi zatocenici sistema trebalo da preuzmu zatvore i da sami upravljaju svojim zatocenistvom." "...aktivnost svih partija i grupa je organizovana oko tog mita: sve pocinje pojavom klase koja je definisana kao jedina revolucionarna klasa u istoriji ili makar kao najrevolucionarnija. Sav prethodni istorijski razvoj vodio je ka pojavi te klase, a svi raniji dogadjaji su od drugorazrednog znacaj u poredjenju sa odnosima i praksom koje stvara proletarijat. Mit odredjuje i ponasanje: svako ko je proleter je spasen; onaj ko nije, mora da se nekako iskupi za greh svog neproleterskog porekla, na primer tako sto ce svoju kaznu odsluziti radeci u fabrici. Svoj revolucionarni karakter neka grupa moze da potvrdi samo ako kao dokaz izlozi nekoliko 'autenticnih' proletera; prisustvo makar jednog coveka sa zuljevitim rukama je garancija njene revolucionarne autenticnosti. Sam program grupe, njena teorija, cak i akcije, prestaju da budu vazni; sve zavisi od prisustva ili odsustva 'proletera'. Tako ovaj mit odrzava i ozivljava antagonizam izmedju intelektualnog i manuelnog. Mnogi zagovornici radnickih saveta su razvili pravi kult antiintelektualizma koji im je sluzio kao zamena za teoriju i opravdanje za sve postupke. Slobodni su da izgovore svaki idiotizam; oni idu u raj; naime, oni su proleteri." "Svi mi smo robovi kapitala. Oslobodjenje pocinje sa odbijanjem da na sebe gledamo u okvirima kapitala, drugim recima, kao na proletere, pripadnike nove srednje klase, kapitaliste, itd. Tako prestajemo i da na druge ljude, koji se takodje nalaze na putu oslobodjenja, gledamo u tim kategorijama. U toj tacki ljudi pocinju da prepoznaju jedni druge." "Sve do sada o revoluciji se nije govorilo kao o nuznoj potrebi i prirodnom fenomenu, sto je imalo ozbiljne posledice. Izgledalo je da revolucija uvek zavisi iskljucivo od ove ili one grupe koja zraci istinskom svescu. Danas se suocavamo s dve alternative: ili stvarna revolucija, proces koji obuhvata sve, od stvaranja revolucionara do unistenja kapitalistickog oblika proizvodnje, ili unistenje ljudske vrste, na ovaj ili onaj nacin. Drugih mogucnosti nema. Kada revolucija pocne nece biti potrebe da se objasnjava ono sto se dogadja; pre ce biti potrebna snaga da se izbegnu zloupotrebe i ispadi. Ali, to ce biti moguce samo ako pojedinci, muskarci i zene, pre revolucionarne eksplozije, pocnu da se ponasaju kao autonomna ljudska bica: posto im ne trebaju nikakve vodje, sami ce moci da vode svoju pobunu." "U svom kretanju kapital mora da prevazidje sve prepreke koje mu se nadju na putu; svaka barijera ugrozava njegovo postojanje i zato mora biti prevazidjena. Ali, granica kapitala je ljudsko bice, koje moze da prevazidje samo tako sto ce ga ukljuciti u sebe. Tako kapital integrise u sebe svoju potencijalnu smrt. Ali, njegova stvarna smrt moze da nastupi samo kroz proces odbacivanja: kroz odbacivanje citavog fenomena kapitala, ukljucujuci sve njegove pretpostavke i sve sto je uspeo da integrise u sebe." "Moramo odbaciti sve pretpostavke kapitala, koje su se pojavile u dalekoj proslosti, da bismo se oslobodili njegovog stiska (trenutak unistenja primitivnih zajednica)... Potrebno je sagledati novu dinamiku, jer kapitalisticki oblik proizvodnje nece nestati kroz frontalnu borbu ljudi protiv njegove dominacije vec samo kroz veliko odbacivanje koje podrazumeva odustajanje od puta kojim se islo milenijumima. Kapitalisticki oblik proizvodnje nece poceti da opada vec mora biti odbacen." Zak Kamat, odlomci iz eseja Lutanje Covecanstva i Protiv pripitomljavanja (1973) |
"S jedne strane, cini se da su svi uslovi zadovoljeni: revolucija samo sto nije buknula. Ali, to se ne dogadja. Sta je uzrok tom oklevanju? Sta sprecava ljude da sve ove krize i katastrofe, koje su posledica poslednjih mutacija kapitala, preokrenu u katastrofu samog kapitala? Uzrok lezi u pripitomljavanju ljudi, koje je pocelo od trenutka kada se kapital nametnuo kao jedini moguci oblik ljudske zajednice. Proces je zapoceo fragmentacijom i destrukcijom ljudskih bica, koja su zatim ponovo oblikovana po slici kapitala; ljudi su pretvoreni u kapitalisticka bica, a krajnji rezultat je pojava kapitala u ljudskom oblicju." - Zak Kamat, Protiv pripitomljavanja, (str. 23-4)1973.
 |
 |
|