Revizija jednog gledanja ili
Zašto me je uzmemirio film Profesorka klavira

Ko i većina ljudi koji su naivno poverovali reklami za film, verovala sam da se radi o nekom prefinjenom ljubavnom žanru. Od početka filma sve je vodilo ka takvom zaključku: glumci su bili lepi i erotizovani svojim atributima, odgovarali su klasičnom estetskom idealu para. Upoznali su se na (za film klasičan) 'romantičan' način, putem uviđanja (kroz scene) njihove uzajamne privlačnosti, i putem odlaganja uživanja zbog objektivnih razloga.

Kako u trenutku pogodne atmosfere za upražnjavanje uživanja, koje je bilo očekivano, prvi put dolazi do unutrašnjeg (:između njih dvoje) razdora u pristupu Uživanju, u načinu uživanja – tada dolazi do odlaganja uživanja iz subjektivnih razloga (konkretno u pitanju je perverzno uživanje profesorke naspram ne-mogućnosti realizacije uobičajnog, 'normalnog' uživanja mladića).

Radnja donosi još niz subjektivnih odlaganja uživanja, čas sa jedne čas sa druge strane.

Na kraju je čin uživanja pretvoren u silovanje, u apsolutni diskontinuitet, u apsolutno razmimoilaženje.

Tako, umesto klasične, uslovno rečeno, arhetipske slike spajanja (u ljubavnom činu, sexu), koja je takođe, putem beskonačnog ponavljanja filmske industrije, očekivana, mi dobijamo drastično razdvajanje – dve individue u beskonačnom privlačenju dok njihovo fizičko spajanje rezultuje dramatičnim razdvajanjem na nivou Ega. Dešava se da uvek jedno biva podređeno uživanju drugog, ili nema uživanja – ni jedno ne uživa, jer ono drugo ne uživa uživanje prvog.

Ovaj subverzivni momenat u kontinuitetu hiperproizvodnje ljubavnih romansi, pored svog očigledno mitskodestruktivnog čina, ukazuje i na središnji momenat današnjih interpolnih odnosa. Uživanja su multiplikovana. Većina uživanja danas je hibridna, ili virtuelna. Kombinatorika individua (koje se sreću) je beskrajno umnožena. Verovatnoća Susreta beskrajno mala. Idealna (arhetipska ?) veza je sve beskrajnije nemoguća, te pri takvim istorijskim, vremenskim koordinatama, hranjenje ljubavnim romansama postaje izuzetno opasno po ljudsko (mentalno) zdravlje.

Vrednost ovog filma je u njegovoj upornoj, doslednoj demistifikaciji 'ideala ljubavi'.

Dok je sa tačke ljudskog zdravlja, ovaj film gorak, ali pouzdan medikament.

::Branka Zgonjanin