intervju:
CLASS WAR

KONTRAPUNKT: Mozete li da nam u kratkim crtama izlozite istorijat "Class War" federacije?

CLASS WAR: Verovatno najbolji prikaz iztorije Class War-a (u daljem tekstu CW) se nalazi u pamfletu "Ovo je Klasni rat" (This is Class War) koji je izasao negde oko 1991. U sustini, CW je poceo sa radom ranih 80-ih kao reakcija na pacifisticke ideje koje su u to vreme dominirale anarhistickim pokretom. Cilj je bio kombinovati humor i klasnu politiku u listu namenjenom, ne ostalim anarhistima vec radnickoj klasi.

Tokom 80-ih clanovi CW-a su ucestvovali u borbama poput strajka rudara, strajka stamparskih radnika a 1990. i u "anti-poll tax" kampanji. CW je postao istovreme-no i cuven i kontraverzan, zbog toga sto je podrzavao klasno nasilje, posebno nakon "poll tax" nereda iz 1990., za ciju smo organizaciju (pogresno!) optuzeni.

Do 1993/94. clanstvo CW-a je pocelo da se menja i list je postao, ili je pokusavao da postane, vise "ozbiljan" i vise "politicki". Do 1997. manjak aktivnosti nekih od CW grupa ucinio je da u izradi populistickog, aktivistickog lista, dodje do porasta protivrecnosti. U martu 1997., na notingemskoj konferenciji, CW se podelio. Nakon toga neki ljudi su izdali novi broj naslovljen sa "Klasni rat je mrtav", a mi smo nastavili pod starim imenom, izdajuci brojeve 74, 75 (uskoro 76) i osecamo se revitalizovanim bez mrtvog tereta "ozbiljne" grupe.

KONTRAPUNKT: Nisam imao prilike da citam 73. broj vaseg lista, koji predstavlja poslednje izdanje "Class War" federacije u svom predjasnjem obliku, i koji je, koliko sam ja upoznat izlozio razloge razdvajanja dvaju struja i objavio da je "Klasni rat gotov". Nakon toga Vi mi posaljete broj 74 koji me potpuno iznenadi i postavi ispred mene mnostvo pitanja. Mozete li mi reci nesto vise o sukobu unutar "Class War" federacije, njegovim posledicama i vasoj viziji buducih odnosa izmedju dvaju struja? O cemu se zapravo radi kada su u pitanju "tajni sastanci"? I, da li je militantnost ili ne/manje militantnost razlog ovog odvajanja?

CLASS WAR: 1993 Lids CW je dobio 6 (ili tako nesto) novih clanova, vecinom ljudi sa politickom pozadine srednje klase, i zajedno sa par ljudi iz Londona, oni su pokusali da CW ucine "ozbiljnim". Iako nikada nisu imali podrsku citalastva u tome (CW je obicno imao manje od 100 clanova, a ipak preko 5000 redovnih citalaca) oni su 1996. zakljucili da CW ne ide nikuda, da je vecina grupa neaktivna i da je anarhisticki pokret spreman za generalni remont.

Oni su predlozili "revizioni proces" ignorisuci cinjenicu da je londonski CW bio jaci nego sto je bio godinama i da smo pustali cvrste korene unutar britanskog zatvroskog sistema. Oni su trebali da se ugledaju na nas, da uce, i da iz naseg rada crpu inspiraciju!

Ozbiljna frakcija je uspela da nas ubedi u posto-janje potrebe za konferencijom za "ponovno regulisanje" anarhistickog pokreta. Imajuci ovo na umu, dogovorili smo se da se uradi poslednji broj CW-a i da se odrzi masovna konferencija u Londonu na leto '97. Sa nekim rezervama mi smo se sa ovim saglasili uz obecanje da cemo moci da se vratimo CW-u ukoliko ovo ne bude funkcionisalo.

Sa sranjima je pocelo u januaru '97. Od nas je zatrazeno da organizujemo sastanak u Londonu na kome bi se razgovaralo o specijalnom izdanju CW-a. Na sastanku, koji je odrzan u mojoj kuci, pojavilo se samo 12 ljudi od kojih 10 iz Londona. Ovo je bilo veoma sumnjivo posto su grupe iz Bristola i Lidsa bile glavni inicijatori procesa, a ipak je samo jedna osoba iz ove dve grupe uspela da se potrudi da dodje. Sastanak je bio konstruktivan i prijateljski i ja sam se nakon njega osecao prilicno srecnim, mada je i dalje bilo sumnji u vezi sa ne dolaskom ljudi iz Lidsa.

Sledece nedelje nam je sve bilo jasno. U Londonu je bio oranizovan sastanak za clanove CW-a iz Lidsa i Bristola, plus za pozvane goste i 2 od 15 clanova london-skog CW-a. Na ovom sastanku se odlucivalo koji ce clanci biti objavljeni u poslednjem broju - oni koji nisu bili pozvani na sastanak nisu imali priliku da kazu svoje misljenje. Izbila je velika frka, posebno kada smo otkrili da je deo sastanka bio posvecen temi: "Zene i CW". Nijedna od clanica londonskog CW-a nije bila pozvana ni obaves-tena o ovom sastanku. Jedine zene koje su bile pozvane su one iz Lidsa koji je citavih 200 milja daleko od Londona.

Nekoliko nas je zapretilo ostavkama i, nerado, jednoj od nasih clanica je ipak dopusteno da prisustvuje sastanku. Bilo je sasvim jasno, da su telefonski razgovori i tajni sastanci odrzavani vec izvesno vreme. Takvo ponasa-nje nema nikakve veze sa tradicijom CW-a ni anarhistickog pokreta, a nije ni cudo da je jedan od organizatora tajnih sastanaka u Londonu, bivsi clan grupe "Militant", trockisti-cke grupe koja je uspela da se infiltrira u Britansku Radnicku partiju na duzi niz godina koristeci se taktikom tajnih sastanaka pre vaznih glasanja.

Neki od bivsih clanova CW-a su u proslosti bili skroz militantni, a mnogi poput grupe iz Lidsa, nisu. 1995. otkrili smo da se list Class War ne prodaje u Lidsu, posto se Lids CW uplasio od BNP (British National Party - op. prev.), glavne rasisticke grupe u Britaniji. Bilo je dogovo-reno da organizujemo nacionalnu prodaju novina u Lidsu, sa ciljem da se suocimo sa fasistima. Lids CW je ostao nem tokom ove rasprave ali su ipak morali da se sloze jer je citava organizacija zelela da to ucini. Oni nikada nisu obavestili bilo koga od nas sa odgovarajucim datumom kada bi organizovali prodaju, izgovorali su se govoreci da ne zele da ljudi iz drugih gradova dolaze u Lids, i generalno gledano, ponasali se kao kukavice. Sta god da su, oni nisu militantni. Tako je pobeda prepustena fasistima.

KONTRAPUNKT: Vas list, i ne samo on, je poznat po ekstremnoj militantnosti, mrznji prema drzavi i njenim zastupnicima. Da li ste u imali problema zbog onog sto ste napisali ili rekli? Kako "obicni" ljudi reaguju na ove ogromne izlive mrznje prema redu i zakonu? Kakve su reakcije javnosti povodom vasih akcija? Da li su vas mediji nazivali sektasima, teroristima itd.?

CLASS WAR: Imali smo nekih poteskoca sa pro-dajom lista zbog policajaca, ali obicno oni odu ako budes sasvim jasan u nameri da neces dozvoliti da te zastrasuju. 67. broj CW-a je bio zabranjen za prodaju u okviru zatvor-skog sistema zato sto smo stampali kucne telefonske brojeve nekoliko politicara, pa su se zabrinuli da bi zatvorenici mogli da ih zovu i da im prete!

Grupe za prava zivotinja i Green Anarchist su imali vise problema od nas, verovatno zbog toga sto podrzavaju individualne teroristicke akcije - mi ne.

Sto se tice medija, debeli novinari su uvek smatrali anarhiste za teroriste, a stampa ostvaruje svoj uticaj na teritoriji citave zemlje.

Reakcije javnosti variraju. Mi imamo bolju prodaju od bilo koje druge levicarske grupe u Velikoj Britaniji. Ako te ljudi vide kao postenog, otvorenog i da stvarno verujes u ono sto kazes, ili ce te odmah napustiti ili ce pozitivno reagovati na ono sto radis. Desava se za vreme prodaje da te ljudi psuju i da vicu na tebe, ali ako vas ima dovoljno oni samo pokusavaju da naprave dosta buke i potom brzo odu.

KONTRAPUNKT: Dobar deo srpske desnice bi zeleo da ponovo uvede monarhiju. Jedan od njihovih argumenata je i taj da ce kraljevina obezbediti Srbiji prosperitet i pribliziti je razvijenim zemljama Evrope i sveta. Oni cesto navode britansku krunu kao model za buduce srpsko kraljevstvo. Da li imate kakvih komentara na to, i koliko je jak Pokret protiv monarhije u Velikoj Britaniji. Da li postoji druga strana medalje kada je u pitanju princeza Dajana koju predstavljaju kao samog andjela? Kako reaguje britanska javnost na zahteve Australijanaca da se oslobode britanske krune?

CLASS WAR: Gotovo svaka zemlja koja se otarasila monarhije nikada je vise nije uspostavila - Srbi bi to trebali da uzmu u obzir pre nego sto politicku moc stave u monarhove ruke. Ideja naslednog vodje je sasvim ocigledno smesna. Samo zato sto je neki igrac Crvene Zvezde iz Beograda dobar strelac, neces reci u redu, za trideset godina njegov sin ce da bude Zvezdin centarfor! I zasto bi uopste jedna porodica upravljala citavom zemljom?

Pokret protiv monarhije dobro funkcionise, posebno kada se uzme u obzir cinjenica da, u poredjenju sa mona-rhistickim partijama i organizacijama, nema para. Gledista u vezi sa Dajanom se u poslednje vreme menjaju, mada je histerija u vreme njene smrti bila neverovatna. Pa ipak, ako je 30 miliona ljudi gledalo njenu sahranu, to znaci da 25 miliona nije - sto je zaista brojna manjina.

Australijo, nek je sa srecom! Da budem iskren, mislim da vecina Britanaca nije previse zainteresovana za pitanja koja se ticu Komonvelta, verujem da bi se jedno-stavno slozili sa onim sto narod Australije zeli da uradi.

KONTRAPUNKT: Kakvo je opste misljenje britanske javnosti o ratu na prostoru bivse Jugoslavije? Koliko je bila jaka medijska propaganda koja je prikazivala Srbe kao lose momke, divljake koji ugrozavaju zapadnjacku demokratiju i ljudska prava? Da li je razbijanje prethodne Jugoslvaije moglo da bude spreceno; ciji interesi su doveli do toga da se to desi?

CLASS WAR: Vecina Britanaca je slabo informi-sana kada je u pitanju Istocna Evropa i to je (bio) slucaj i sa ljudima koji su clanovi grupa poput CW-a. Ljudi se jednostavno iskljuce kada vide etnicke konflikte ili ono sto je prikazano kao etnicki sukob, jer tu nema romantike niti politicke koristi i oni se jednostavno okrecu na drugu stranu. Medijska propaganda je verovatno bila anti-srpska, ali u oslednje vreme je zabelezen porast anti-hrvatskih osecanja, zbog ponasanja Hrvata tokom Drugog svetskog rata i sumnje da su vise okrenuti u desno od Srba.

Razbijanje nacija je moderan trend, mnogi ljudi sada predvidjaju da ce se Skotska osamostaliti u narednih 20 godina, i gotovo da nema svrhe pretvarati se da je to ono sto narod zeli. Nedostatak ozbiljne anarhisticke revolucionarne alternative u odnosu na naciju-drzavu cini takav proces jos tezim za zaustavljanje, ali upravo to je ono na cemu bi trebali da radimo.

Odlucujuci faktor u razbijanju Istocne Evrope je bila pohlepa lokalnih politicara - Jugoslavija je mogla da ima samo jednog predsednika, a ona se razbila u pet-sest nacija kojima sada treba pet-sest predsednika; vise prilika za pohlepu i samonapredovanje.

KONTRAPUNKT: Sta mislite o haskom tribunalu za ratne zlocine? Ratko Mladic i Radovan Karadzic su najtrazeniji, ali zar nije cudno to sto vodje druge dve strane u sukobu nisu na ovoj listi; sta je sa Slobodanom Milosevicem ili Franjom Tudjmanom? Neki ljudi smatraju da je jedan od razloga za ovaj cirkus u Hagu i kolektivno optuzivanje Srba nastojanje nemackog imperijalizma da se oslobodi nasledja Drugog svetskog rata, i da prebaci krivicu i nacionalni/kulturni stereotip nacizma na nekoga drugoga, u ovom slucaju Srbe?

CLASS WAR: Hag je farsa. Jedan ili dva vojnika odgovorna za individualna ubistva/silovanja ce biti zatvorena, a ne njihove politicke vodje. Sudjenje ljudima poput Karadzica ce jedino ujediniti one koji stoje iza njega.

Sto se tice uloge Nemacke, ona vidi sebe kao dominantnu silu u Evropi, ali nije u mogucnosti da iskoristi svoju moc zahvaljujuci nasledju iz Drugog svetskog rata. Polako ali sigurno, ona ce nastojati da ponovo ostvari svoj uticaj, posebno ako britansko opadanje moci nastavi svoj trend.

KONTRAPUNKT: Sta je, po vasem misljenju, naj-bolji nacin suprotstavljanja zapadnom imperijalizmu, i tzv. Novom svetskom poretku? Neki kazu da je revolucija kao oblik borbe prevazidjena istorijskim razvojem. Pretposta-vljam da se ne slazete sa ovime. Kakav je vas odnos prema terorizmu i eko-terorizmu?

CLASS WAR: Baader-Meinkoff banda nam je pokazala da terorizam/oruzana borba ne moze da uspe ukoliko se zasniva na kontrakulturi ili malim politickim grupama. IRA / Sinn Fein su nam pokazali da se nesto moze ostvariti putem oruzane borbe, ali jedino ako imas masovnu podrsku zajednice. U mnogim slucajevima oruzani sukobi u kojima je ucestvovala IRA bili su im nametnuti od strane Britanaca; situacija u Irskoj ce biti veoma interesatna u narednih nekoliko godina.

Eko-terorizam? Individualisticka besmislica. Najbolji nacin da se suprostavis "Novom svetskom poretku" je da vodis klasni rat u svom sopstvenom dvoristu, sto bi takodje moglo da podrazumeva i ucestvovanje u ekoloskim kampanjama. No, neke od ekoloskih grupa u Britaniji su samo putujuca grupa kontrakulturnih otpadaka - zavisnih u svakom pogledu od drzavnih beneficija. Anarhisti bi trebali pazljivo da razmisle pre nego sto podrze sve njihove kampanje.

KONTRAPUNKT: Koliku vaznost pridajete kontra-kulturi, posebno panku? Kako se to uklapa u vase aktivno-sti? Sta mislite o bendu Chumbawamba, njihovom potpi-sivanju za EMI i prihvatanju da budu deo globalne muzicke industrije koja je umesana u proizvodnju oruzja, zagluplji-vanja ljudi itd., a koji sebe i daje nazivaju anarhistima?

CLASS WAR: Ja licno, nikakvu. Nekim ljudima u CW-u bio je veoma vazan, na druge je uticao. Ja cesto radim na ulazu na koncertima koje organizuje CW i na benefit koncertima za anarhisticke atvari, te zahvaljujuci tome sam naucio da ako neko nosi Z bedz ili Z majicu to ne znaci da deli i moje misljenje.

Poznavao sam jednog od clanova Chumbawamba, Alice Nutter, ona je bila jedna od onih koji su napravili toliko problema CW-u u Lidsu. Sto se mene tice ona nije anarhista, ona je uvek isticala da je njena primarna politi-cka zainteresovanost vezana za feminizam, anti-rasizam / anti-fasizam itd. a takvi pogledi te ne cine anarhistom - mozes da budes i sama kraljica i da i dalje budes protiv rasizma i seksizma.

Kada je u pitanju EMI, Chumbawamba su sada zrtve sopstvenih, ranije izrecenih komentara na muzicki biznis. Ne mozes da odjebes korporativni muzicki biznis jedne godine i da budes njegov deo sledece, iz jedno-stavnog razloga sto ce te na duze staze novac korumpirati. Sto su vise bogatiji, sve vise ce se odaljavati od politickih pogleda koje su jednom imali.

KONTRAPUNKT: Na svome albumu "Welcome To The Slaughtehouse", Active Minds su u objasnjenju pesme "Barriers Of Hate", izmedju ostalih stvari, rekli: "Magazini kao sto je Class War me zaista plase. Za mene, oni su levicarski ekvivalent novina kakve su The Sun - ekstremisticka i ignorantna propaganda. Oni koriste istu vrstu senzacionalisticke taktike sa ciljem da izgrade preko-pojednostavljen "mi i oni" pogled na svet. Na nestecu, veoma je lako zaneti se citavim impulsom ove stvari - oni nam daju jednu sliku, punu entuzijazma, "radnicke klase" koja jurca po neredima i baca cigle na sefove i policiju. Ali ovo nije strip, ovo je stvaran zivot i stvari nisu tako jednostavne. Da li "klasne" podele stvarno postoje? Da, sasvim sigurno ima bogatih i siromasnih ljudi, ali da li stvarno postoji nekakav stav koji ide uz to? Da li to sto je neko na dnu drustvene lestvice stvarno vodi do jednog revolucionarnog stava? (…) Vas komentar na ovo?

CLASS WAR: Da li sam trebao da cujem za Active Minds? Nasi politicki stavovi su rezultat naseg zivotnog iskustva kao ljudi iz radnicke klase koji zive u Londonu, Mancesteru, Brajtonu i gde vec. Mi predstavljamo skup svojih iskustava.

Kako su Active Minds dosli do svog koncepta dobrog i loseg? Da li im je to jednog dana nakon vecere palo sa neba? Ne, to je rezultat njihovih iskustava, zivota, zivota njihovih porodica, njihovog polozaja u drustvu. Tamo gde se "Ne-bas-tako-aktivni-umovi" nalaze, klasnost mozda nije bitna, ali ovde gde se ja nalazim to znaci zaista mnogo.

KONTRAPUNKT: Sta ima novo u vezi sa GANDALF (Green Anarchist And Animal Liberation Front) sudjenjem? Moze li konacna presuda da utice na "Class War" i kako?

CLASS WAR: Nas nece uplasiti GANDALF sudje-nje. Troje koji su bili zatvoreni su oslobodjeni nakon zalbe, dva sudjenja su u toku. Moze se desiti da policija krene na nas, ili na grupe poput Anti Fascist Action, svejedno uzalud trose vreme.

KONTRAPUNKT: Sta mislite o feminizmu? Neki smatraju da feminizam nema nikakve veze sa anarhizmom zato sto bi anarhizam trebao da predstavlja borbu za prava pojedinca, a ne muskarca ili zene u globalu. Anarhisti obicno nazivaju svoje ljubavnike partnerima? Sta ima lose u nazivima kao sto su momak ili devojka? Meni to izgleda mnogo bolje i humanije od reci partner.

CLASS WAR: Za mene je anarhizam klasna borba a to podrazumeva zajednicku borbu muskaraca i zena. Kao pripadnik radnicke klase ja sam sumnjicav prema feministkinjama zato sto osecam da nisam deo njihovog politickog pogleda na svet. U Engleskoj feministkinje nikada nisu uspele da unaprede zensko pitanje na nivou zena iz radnicke klase. Zene su to radile same, ponekad uz podrsku ostatka radnicke klase, ponekad bez nje.

Jezik je veoma politicki obojen. Mi smo imali strahovitih guzvi sa porastom politicke korektnosti u okviru anarhistickog pokreta u nas.

Za mene je "partner" neko s kim si u poslu i nikada tu rec ne bih upotrebio da njome opisem svoju devojku, suvise je sterilna, suvise hladna i delom politicki korektna.

KONTRAPUNKT: Hvala vam puno na ustupljenom vremenu. Ukoliko zelite nesto da dodate, slobodni ste da to ucinite.

CLASS WAR: Slobodno skrati ono sto sam rekao. Vecina stvari koje sam napisao bolje zvuce kada su izgovorene. Znamo da je CW inspirisao mnoge ljude sirom sveta ali ono sto smo mi uradili moze da uradi bilo ko - politika i jeste zasnovana na idejama i ljudstvu. Upoznaj ljude sa svojim verovanjima, izadji napolje i radi saglaano njima. Posoje bukvalno milioni ljudi sirom sveta koji razmisljaju kao ti i ja ali nemaju samopouzdanja da urade bilo sta zato sto misle da su sami. Nisu. Just do it!