 |
 |
PRIČA
O Prva akcija FNB-a je bilo spremanje i sluzenje besplatne supe ispred prostorija u kojima se odrzavao sastanak akcionara "Prve nacionalne banke" (The First National Bank) iz Bostona. Ova banka snosi odgovornost za nezavidan polozaj odradjenih delova Bostona kao sto su Roksburi (Roxbury), Dorcester (Dorchester), Saut Boston (South Boston), i Saut End (South End). Sem toga, ova banka je izgradila pomenutu nuklearku Sibruk i reprezentuje kapital veceg dela vojne industrije u Novoj Engleskoj (New England). Tom prilikom, dok su akcionari prolazili pored njih, volonteri FNB-a su toplim jelima nahranili 300 beskucnika. Nekoliko akcionara je razgovaralo sa nama i cak ubacilo dolar ili dva u nasu kutiju ne bi li nam pomogli da zapocnemo sa radom. Od tog uzbudljivog pocetka, organizovali smo brojna prikupljanja i isporuke hrane u Bostonu i Kembridzu. Jedan od nasih clanova je radio u prodavnici zdrave hrane i bio je u mogucnosti da donese visak hrane za FNB. Proizvodjac tofua (sir od soje - prim. prev.) koji je isporucivao tofu iz Zapadnog Masacuseca (West Massachusetts) ovoj prodavnici, rekao nam je da oni imaju dosta tofua koji je bio "lose velicine" i da ce nam ga doneti da ga podelimo siromasnima. Lokalna pekara na Harvard skveru (Harvard Square) davala nam je toliko hleba koliko staje u 10 vreca za smece; starog 1 dan i to svakog jutra u 7, ni minut kasnije ni ranije. Poceli smo da skupljamo jestivu hranu iz skladista i piljarnica koja je bila visak ili jednostavno nije odgovarala za prodaju. Na primer, ukoliko su se u skladistu poljoprivrednih proizvoda nalazili i prehrambeni proizvodi koji su trbali da budu upotrebljeni u toku sledecih dan, dva, i kao takvi nisu mogli da se prodaju maloprodajnim prodavnicama zato sto na policama nece dugo ostati u dobrom stanju, tj. istecice im rok trajanja. U piljarnicama takodje imaju proizvode koji moraju da budu upotrebljeni odmah, a koji su delimicno osteceni ili samo fizicki ne privlacni i kao takvi ne mogu da se prodaju. Ova hrana se tada nosi u lokalne besplatne menze za socijalno ugrozene gde se istog dana priprema i sluzi gladnima. Sama ishrana takodje predstavlja vazan aspekt u borbi protiv gladi. Kada nema oskudice u hrani, onda preovladjuje nezdrava hrana i nezdrava ishrana - pogotovu medju siromasnima. Ovakvo stanje stvari pogorsavaju socijalne ustanove koje sluze ljudima hranu koja prvenstveno podrazumeva meso i uglavnom konzervirano i preradjeno voce i povrce. FNB sluzi i distribuira jedino vegetarijensku hranu. Bilo bi veoma tesko garantovati bezbednost mesnih proizvoda kojima je istekao rok trajanja ili je na granici njegovog isticanja. Zitarice, pasulj i sveze povrce sadrze znatno manje masti od mesa, a takodje mogu da obezbede veliku kolicivu proteina. FNB sem toga ostvaruje velike napore da obezbedi organski uzgajanu hranu. Mnogi od hemijskih djubriva i pesticida se taloze u zemlji ili postaju sastavni deo poljoprivrednih proizvoda; cisti su ali nedovoljno ispitani po pitanju opasnosti za zdravlje ljudi. Proizvodnja i upotreba ovih hemikalija takodje unistava i prirodnu okolinu putem emisije otrovnih gasova i oticanjem. Mi smo nosili hranu u sklonista koja se nalaze u Bostonskom Saut endu. Svakog drugog dana svracali bismo do restorana "Pine Stree Inn" u nasem starom kombiju. Sest ili sedam ljudi nas je cekalo je ispred restorana da bi nam pomogli da odnesemo hranu u kuhinju. Mi bismo isli od sklonista do skolnista sirom Saut Enda. Na svakom mestu ljudi iz kraja bi nam pomagali i davali nam informacije o drugim sklonistima i izvorima hrane. Tokom meseci sprijateljili smo se sa ljudima iz svakog sklonista i osecaj da smo autsajderi je nestao. Nakon razvijanja ovih osnovnih operacija i jacanja nasih kontakata sa snabdevacima, FNB pocinje sa pripremanjem svojih jela koja bi sluzili na politickim mitinzima i delili ljudima na ulici. Na ovaj nacin smo radili sa ciljem da nahranimo gladne tamo gde ih je bilo, i to u neinstitucionalnom dekoru, te da bi javno pokazali da gladnih ima te da bi njihova zemlja trebala da koristi svoje resurse za prehranu ljudi a ne da bi pravila oruzje za rat. Takodje, na mitinzima smo imali literaturu pored postavljenih stolova sa hranom. Nasa literatura je pokrivala sirok spektar tema koje smo smatrali povezanim. Prodavali smo i bedzeve koje smo cesto sami dizajnirali. Nasi stolovi su postali pouzdano mesto na kojem mozemo bez straha da izrazimo svoje ideje. Vojna lica bi nam pricala price o ratu; zabrinuti ljudi bi stali da nam daju podrsku; oni koji nisu imali slobodnog vremena bi ubacili dolar u nase kutije i rekli nam da cinimo veliki posao. Volonteri koji su sluzili hranu dozivljavali su taj posao kao nesto krajnje korisno i jedva su cekali na njihov sledeci izlazak na ulice, sto je obicno bivalo vec sledeceg dana. Drugi aktivisti bi delili letke u kojima bi se najavljivale naredne akcije koje je njihova grupa organizovala, a mi bismo im pomogli u tome. Bilo je sasvim verovatno da ce FNB imati sto na tom dogadjaju i da cemo promovisati jos jedan dogadjaj u okviru te akcije. Sa tom praksom se nastavlja i danas. Tokom prve godine upoznali smo hiljade ljudi sa nasom distribucijom hrane sklonistima. Od prilike negde u ovo vreme, skkonista su pocela da budu predstavljena ljudima. FNB su zatrazili od javnosti da zapocne sa donacijama hrane direktno sklonistima kao i FNB-u. Poceli smo da ukljucujemo i stambena naselja za siromasne porodice u nase redovne marsute. Uskoro, poceli smo da isporucujemo besplatnu hranu svakom projektu u Kembridzu i pojedinim projektima u Bostonu. Nakon nekoliko godina, FNB postaje zvanicna grupa za distribuciju hrane u Kembrdzu (City of Cambridge). Danas, ovaj ogranak distribucije FNB-a se zove Komitet za besplatnu hranu iz Kembridza, Masacusec (Food For Free Committee of Cambridge, Massachusetts). FNB distribuira hranu i ljudima koji ne ispunjavaju uslove za vladinu pomoc ili koji smatraju da je ona ponizavajuca pa je stoga odbijaju. Cak iako su primaoci nase hrane bili cesto invalidi, oni su nam pomagali da utovarimo namirnice u nas kombi, ukazivali nam na nove izvore hrane, i ljude kojima je ona potrebna. Oni su sebe videli kao deo organizacije FNB i bili su potpuno u pravu. Sa ovom praksom se u Masacusecu nastavlja i danas. FNB su zakljucili da su ljudi kojima je ova hrana potrebna i ljudi koju hranu prikupljaju - isti ljudi, jedno bice. Mnogi od njih su uocili da vlada trosi milione dolara na vojsku dok milioni ljudi svakodnevno gladuju. Takodje smo uvideli da smo mi bili ti koji ce promeniti ovu nepravdu - a ne neko iz vlade. U januaru 1988 FNB osnivagrupu u podrucju zaliva (Bay Area). Sem toga, mi isporucujemo hranu sklonistu Koalicije beskucnika iz San Franciska (The Coalition of the Homeless in San Francisco). Prvog meseca postojanja FNB u San Francisku, prikupili smo 50 kontakata grupa i pojedinaca zainteresovanih da uzmu ucesce. Nasi pocetni troskovi su iznosili manje od 100 dolara. 15. avgusta 1988. se izmenio tok istorije FNB-a. Nakon sto smo poceli da sluzimo besplatnu hranu na uobicajenom mestu (Haight & Stanyan), 45 specijalaca je okruzilo nas sto. Nas devetoro je uhapseno. Policija i gradski zvanicnici su lagali po novinama o FNB. Price o tome kako nas je jedino interesovao publicitet i da imamo "skiveni politicki program" dospele su do medija. Policija je pocela da bije i hapsi beskucnike, govoreci im da su batine dobijali zbog toga sto FNB nece da prestanu sa sluzenjem besplatne hrane. 29. avgusta 1988. odrzali smo mars niz Hajt Strit (Hight Street) noseci sa sobom nasu hranu, i lupajuci u serpe i tiganje sa kasikama. Kda smo stigli na svoje staro mesto, postavili smo stolove. Uskoro smo bili okruzeni 65-oricom specijalaca i tada je uhapseno 29 volontera. Optuzbe su ponovo odbacene. 5. septembra nas 45
je uhapseno zbog sluzenja besplatne hrane. Gradonacelnik je uvideo
da necemo odustati, pa je pristao da se sastane sa nama. Tada je
bio u prilici da vidi kako policija krsi nasa gradjanska prava,
pa je naredio policiji da zaustavi dalja hapsenja aktivista FNB-a. Upravo zato FNB predstavlja pobedu siromasnih nad bogatima i njihove vlade. Jasno je da je ideja, "hrana - ne bombe" veoma popularna. Nakon hapsenja nasih aktivista, FNB organizacije su se pojavile sirom zemlje i to u mestima kao sto su Sakramento i Vasington. Nove organizacije nastaju svakodnevno. Svako je dobrodosao da radi na prikupljanju hrane i njenoj isporuci, da sluzi na stolovima, ili da priprema hranu za akcije. Mi takodje verujemo u dobru zabavu, pa su stoga nase akcije i zurke koliko su i mirovne demonstracije. Za sve dalje informacije obratite se na sledecu adresu: FOOD NOT BOMBS |
korasnja
istrazivanja ukazuju da pet miliona dece svake veceri u SAD ostane
gladno. Svakoga dana se baci toliko hrane koliko je dovoljno da
bi se ona prehranila, i to zajedno sa svim odraslim ljudima u ovoj
zemlji koji svakodnevno gladuju. Glad nije poljoprivredni problem,
jednostavno to je problem distribuiranja hrane.
 |
|