Šta nije u redu sa Mc Donald's-om?
Sve ono što oni ne žele da znate o njima!

Nije vam potrebna nadprosečna inteligencija da bi počeli da postavljate pitanja o McDonald's-u i da uvidite da s njim nešto stvarno nije u redu.

Što se više budete upoznavali sa McDonald's-ovim načinom prerade hrane, to će vam ona biti manje privlačna, kao što će to, uostalom, ovaj letak pokazati. Istina o hamburgerima će biti dovoljna da vas od njih odvoji za čitav život.

Glad za dolarima i ekonomski imperijalizam

McDonald's je jedna od nekoliko džinovskih korporacija koje investiraju u ogromne površine obadive zemlje, koju im prodaju pohlepne vlade i privilegovane, raseljavajući pri tom male farmere koji tu žive i prehranjuju se na toj zemlji. Moć US dolara je toliko velika da su siromašne zemlje prinuđene da izvoze sve više i više hrane u SAD da bi mogle da kupe tehnologiju (najčešće zastarelu) i gotove proizvode. Zapanjujući je podatak da od 40 najsiromašnijih zemalja sveta, 36 izvoze hranu SAD-u - najbgatijoj! Neke od zemalja trećeg sveta, u kojima je većina dece neuhranjena i gladna, ustvari izvoze svoji glavne useve kao stočnu hranu za tov stoke koja će se na Zapadu pretvoriti u hamburgere. Milioni jutara najplodnije zemlje siromašnih zemalja se koriste za potrebe razvijenih država - za čaj, kafu, duvan, itd. - dok ljudi tamo gladuju! McDonald's je direktno umešan u ovaj ekonomski imperijalizam.

Uništenje prirode

Oko ekvatora se proteže bujan pojas neverovatno lepih tropskih šuma, netaknutih rukom ljudskog razvoja oko sto miliona godina. Iako ekvatorijalne prašume pokrivaju samo 2% povšine Zemlje, preko polovine divljih vrsta biljaka, životinja i insekata živi u njima. Svetske prašume su ključna karika u ekološkom lancu života koji sačinjava biosferu naše planete. Svake godine uništi se devet miliona hektara ekvatorijalni prašuma. To iznosi 24.700 hektara dnevno, odnosno 1000 hektara na sat, 17 hektara u minutu. Održi li se ovaj tempo, do 2000 godine može nestati čak 80% ovih šuma koje predstavljaju pluća planete. Od celokupnog uništenja šuma u Amazoniji, 80% se odigralo od 1980. godine do danas. Prihvaćeno je mišljenje da je uzgoj stoke glavni razlog zbog kojeg se vrši seča šuma širom Latinske Amerike. U Amazoniji, u kojoj trenutno ima oko 100 000 farmi teladi, tropske kiše erozivnim delovanjem spriaju zemlju sa golih dolina nastalih sečom šuma. Gola zemlja, spržena tropskim suncem postaje beskorisna. Procenjeno je da ovo uništenje urokuje izumiranje barem jedne životinjske, biljne ili vrste insekata svakih nekoliko sati.

U međuvremenu, shavtivši da najbolje poljoprivredne površine kontrolišu multinacionalne kompanije s ciljem proizvodnje hrane koja se nudi relativno bogatom gradskom stanovništvu, lokalna plemena nemaju drugog izbora nego da krče tropske šume da bi se prehranili, ili obezbedili bednu zaradu za svoju porodicu.

Ovde se ne završava McDonald's-ova crna lista. Otpad koji oni ostavljaju za sobom je veoma štetan za ozonski omotač zbog CFC (hlorofluorokarboni - haloni) kojeg ima u njihovim pakovanjima. CFC uzrokuju 17% od ukupnog efekta staklene bašte. Sa druge strane, metan uzrokuje 18% ovog efekta. Glavni izvor metana dolazi od goveđeg izmeta. Većina govedine, naročito u SAD, dolazi sa područja na kojima se stoka, smeštena u stajama, hrani visokokvalitetnim žitaricama. Ovakav sistem uzgoja zavisi od intenzivnog povećavanja prinosa, zasnovanog na veštačkom đubrenju zemljišta, koje ima za posledicu oslobađanje azotovog oksida koji razara ozon. Nadovezujući se na ovakav način uzgoja stoke veoma je važno napomenuti da stoka koristi deset puta veću količinu žitarica i soje od ljudi: jedna kalorija teletine zahteva deset kalorija žitarica. Od 145 miliona tona žitarica i soje koja se koristi za uzgoj stoke, dobije se samo 21 milion tona mesa. Na taj način se svake godine izgubi 124 miliona tona useva što iznosi oko 20 milijardi US dolara. Izračunato je da količina novca proporcionalna ovoj količini izgubljenih žitarica dovoljna da prehrani, obuče i zbrine svo Zemljino stanovništvo u rajanju od jedne godine.

Humani pokolj

McDonald's-ov jelovnik je zasnovan na mesu, a njihovi hamburgeri se prodaju u 35 zemalja širom sveta (broj se u međuvremenu povećao). To znači da se životinje, odgojane da bi završile kao komad mesa u hamburgerima, konstantno ubijaju. Neke od njih, naročito kokoške i svinje, provode čitav svoj život u potpuno neprirodnim uslovima: u velikim zatvorenim pogonima u koje ne prodire dnevna svetlost niti dašak vetra, a same se bez slobode pokreta. Njihova smrt je krvava i varvarska. Stoka besni dok gleda životinju ispred sebe, u redu, koju guraju, udaraju, ubijaju strujom i/ili šermanovim pištoljem i komadaju je. često se dešava da životinje pokušavaju da pobegnu. Nakon posete nekoj od klanica ili fabrika mesa i mesnih prerađevina, mnogim ljudima se smuči i od same pomisli da jedu meso. Pitanje je koliko bi ljudi bilo spremno da radi u klanici i ubija životnje koje jedemo!

Nezdrava hrana

McDonald's pokušava da u svom biltenu "Vodič u ishrani" (koji je prepun naizgled impresivnih, ali u stvari sasvim nevažnih činjenica i brojki) pokaže kako su hamburgeri, pomfrit, koka kola, milk šejk itd. korisni i hranljivi deo svačije ishrane. Ono što ne razjašnjavaju jeste da je takva hrana (puna masnoća, šećera, soli i začina, sa malo vitamina i minerala - što tačno opisuje prosečan obrok u McDonald's-u) povezana sa oboljenjima kao što su rak na raznim delovima digestivnog trakta, rak dojke i bolesti srca. Ovo je prihvaćena medicinska činjenica, a ne samo neka bezvezna teorija. Meso je odgovorno za 70% svih trovanja hranom, a piletina i mleveno meso (koje se koristi u hamburgerima) pogotovo. U procesu klanja meso se može zagaditi sadržinom creva što urokuje nastanak infekcija. Farmeri u toku uzgoja životinjama ubrizgavaju antibiotike i hormone, a oni kasnije na trpezi predstavljaju veoma opasne supstance.

Brzo = kuso

Dobro sažvakana hrana je osnov dobrog zdravlja jer omogućava da se hrana, čije je razlaganje počelo u ustima, bolje svari i na taj način bolje iskoristi. McDonald's najviše voli da svoju hranu naziva imenom "brza hrana", i to ne samo zbog toga što se proizvodi tako da bi što brže bila pripremljena i poslužena, nego zato što treba i što brže da se pojede. McDonald's-ove cifre pokazuju da njihovo parče mesa sadrži oko 48% vode. Ovakva lažna hrana vas podstiče da se prejedete, a visoka količina šećera i začina čine da postanete zavisni. A to znači: više profita za McDonald's!

Iskorišćavanje dece

Treba imati na umu da su sve reklame usmerene ka deci. izuzetak ne predstavlja ni veseli klovn sa narandžastom kosom - Ronald McDonald. Nema roditelja kojem je potrebno govoriti o tome kako je teško odvratiti dete ako ono insistira da mu se kupi određeno jelo. Reklame prikazuju McDonald's kao prijatno mesto u kojem ima dovoljno hamburgera i pomfrita za sve u bilo koje doba dana i noći, što navodi decu na razmišljanje da nije "normalno" ukoliko i ona ne odu tamo. Apetit, neophodnost i iznad svega novac, nikada se ne pojavljuju u "nevinom" svetu Ronalda McDonalda. Retko kojem detetu uspevaju da promaknu standardizovana žuta pročelja. McDonald's tačno zna kakav pritisak ovo vrši na ljude koji se brinu o deci. Teško je ne popustiti pred ovim "praktičnim načinom zadovoljenja dece" čak iako nemate dovoljno novca ili čak ako pokušavate da izbegnete ovakvu hranu. Kao da time pokušava da nadoknadi manjkavost svojih proizvoda, McDonald's promoviše potrošnju svojih prizvoda kao "veseli događaj". Ovo pretvara čin jela u performans na "čarobnom mestu" - McDonald's-u. Decu uglavnom ne zanima kvalitet hrane koju jedu, pa čak i da ih zanima sva ona uobičajena strašila sa papirnim šeširima i balonima skrivaju činjenicu da je hrana kojom potrošači bivaju zavedeni, osrednjeg kvaliteta, ako ne i zatrovana, a roditelji dobro znaju da ni malo nije jeftina.

Sve ili ništa!

Ono što nije u redu sa McDonald's-om takoče nije u redu sa svim lancima brze (čitaj: bezvredne) hrane. Svi oni skrivaju svoje nemilosrdne načine eksploatacije resursa, životinja i ljudi iza fasade raznobojnih smicalica i "porodične zabave". Sama hrana je svuda uglavnom ista - samo je pakovanje različito. Porast ovakvih kompanija ukazuje na suženi izbor, nikako veći. Oni su jedan od najgorih primera industrije motivisane profitom i ubrzanom kontinuiranom ekspanzijom. Ovakav potrošački mentalitet utiča na sve sfere života - džinovski konglomerati dominiraju tržištem ostavljajući malo ili nimalo mesta ljudima koji žele pošteno da rade. Ali alternative postoje, i mnogi ljudi se udružuju u odbacivanju velikog biznisa, pokazujući naklonost ka samoorganizovanju i kooperaciji. Svrha svega ovoga nije promeniti McDonald's u nešto nalik na vegetarijansku organizaciju, već promeniti čitav sistem! Sve osim toga bila bi najobičnija prevara.

Otpor

London Greenpeace (nema veze sa daleko poznatijim Greeenpeace-om) je mali, nezavisni kolektiv aktivan u socijalnim i borbama za zaštitu životne okoline još od ranih 70-ih. 1985. pokrenuo je glavnu anti-McDonald's kampanju sa željom da koordiniše i ojača rastuću opoziciju industriji hamburgera širom sveta. Povezujući kritike upućene od strane zabrinutih pojedinaca i organizacija širom sveta, ovaj kolektiv je napravio letak pod imenom "šta to nije u redu sa McDonald's-om?" (na osnovu kojeg je sačinjen ovaj letak). McDonald's, čiji godišnji troškovi za propagandu prelaze milijardu dolara, pokušavaju da utišaju kampanju pretnjama da će pokrenuti sudski postupak protiv onih koji progovore. Mnogi su bili prinuđeni da se povuku zbog nedostatka novca potrebnog za sudske troškove. Helen Stil (Helen Steel) i Dejv Moris (Dave Morris) odlučili su da nastave borbu i zajedno sa drugim ljudima uklučenim u kampanu ne žele da pognu glave pred McDonald's-ovim zastrašivanjima. McDonald's je zahvaljujući svojoj moći uskratio Helen i Dejvu pravo na suđenje uz prisustvo porote.

Ovo suđenje je mnogim ljudima otvorilo oči i privuklo znatan publicitet, Ljudi su počeli da shvataju šta predstavljaju multinacionalne kompanije i ujedno bez obzira na ishod suđena pojačali bojkot i proteste!

Pokažimo da se otpor nepravdi nikada ne može utišati i da svako carstvo izgrađeno na eksploataciji, patnjama i lažima može biti uništeno.

Cenzura i zastrašivanje ne smeju nikada pobediti!

* ova rečenica nije deo originalnog teksta "What's Wrong With Mc Donald's - Everuthing They Don't Want You To Know", London Green Peace.

Želite više da saznate o Mc Donald's-u, multinacionalnim kompanijama, najdužem suđenju u britanskoj istoriji - Mc Libel? Sledite ovaj link!