OSNOVI PRIMITIVIZMA
Uvod Džona Mura (John Moore) u osnovne ideje anarho-primitivizma

Autorova napomena: "Ovo nije potpun prikaz, vise je to licno tumacenje, koje nastoji da u opstim pojmovima objasni sta se podrazumeva pod anarho-primitivizmom. Cilj mu nije da ogranicava ili iskljucuje, vec da stvori opsti uvod u ovu temu/materiju. Unapred se izvinjavam zbog netacnosti, pogresnog tumacenja, kao i preteranog uopstavanja."

ŠTA JE TO
ANARHO-PRIMITIVIZAM?

narho-primitivizam (radikalni primitivizam, anti-autoritarni primitivizam, anti-civilizacijski pokret, ili jednostavno, primitivizam) je stenografski termin za radikalnu struju koja kritikuje celokupnost civilizacije iz anarhisticke perspektive, i nastoji da pokrene obimnu transformaciju ljudskog zivota. Da budem precizniji, ne postoji nesto kao sto je anarho-primitivizam, ili pak anarho-primitivisti. Fredi Perlman (Fredy Perlman), vodeci zastupnik ove struje, jednom prilikom je rekao: "Jedino - isticko ime na koje se odazivam je "celisticko" (od "celija", te shodno tome, mozda je primereniji termin "elemantaristicko" - prim. prev.)"

Pojedinci okupljeni u okviru ove struje ne zele da budu sludbenici bilo koje ideologije, vec ljudi koji nastoje da budu slobodne individue u slobodnim zajednicama, u medjusobnoj harmoniji i skladu sa biosferom, te bi kao takvi mogli da odbiju ogranicavanje terminom "anarho-primitivisti" ili bilo kojom drugom ideoloskom etiketom. A to onda znaci da je anarho-primitivizam pogodan naziv upotrebljen da bi se okarakterisale razlicite osobe okupljene oko zajednickog cilja: ukidanje svih odnosa vlasti - npr. struktura kontrole, prinude, dominacije i eksploatacije - i stvaranje takvog oblika zajednice koji iskljucuje sve takve odnose. Pa zasto se onda termin anarho-primitivizam koristi da bi se okarakterisala ova struja?

1986. grupa ljudi okupljenih oko detroitskih novina "Fifth Estate" (Peta klasa), nagovestila je da je angazovana na razvoju:

"kriticke analize tehnoloske strukture zapadne civilizacije u kombinaciji sa unistenja urodjenickog sveta i karaktera primitivnih i prvobitnih zajednica. U ovom smislu mi smo primitivisti..."

Grupa okupljena oko lista "Fifth Estate" je nastojala da upotpuni kritiku civilizacije kao sredstva za ostvarenje kontrole koju prati unistenje primitivizma, a koji su smatrali za izvor obnove i anti-autoritarne inspiracije. Ovo unistenje primitivizma se desava gledano iz anarhisticke perspektive, perspektive koja se tice eliminacije odnosa koji pretpostavljaju postojanje vlasti. Isticuci pojavu sinteze post-modernog anarhizma i primitivizma (u njegovom izvornom smislu), planetarno zasnovane ekstaticke (zanosljive, ushitljive) vizije, grupa okupljena oko lista "Fifth Estate" je ukazala da:

"Mi nismo anarhisti per se, ali jesmo za anarhiju, koja za nas predstavlja zivo, integralno iskustvo, ona je nesrazmerna sa vlascu i podrazumeva odbijanje svih ideologija... Nas rad na projektu "Fifth Estate", jeste istrazivanje mogucnosti naseg licnog ucesca u ovom projektu, ali takodje i rad na ponovnom otkrivanju primitivnih korena anarhije, kao i belezenje njenog trenutnog izraza. Istovremeno, mi ispitujemo razvoj vlasti u nasoj sredini sa ciljem da predlozimo nova polja osporavanja i kritika sa ciljem rusenja danasnje tiranije modernog totalitarnog diskursa - tu hiper realnost koja unistava ljudsko znacenje, njegov smiso, a samim tim i solidarnost - stimulisuci ga pomocu tehnologije. Zajednicko svim borbama za slobodu je ova glavna neophodnost: ponovno ostvarenje istinskog ljudskog diskursa zasnovanog na autonomnoj, medjusobnoj uzajamnosti uz blisko povezivanje sa svetom prirode."

Cilj je razviti sintezu prvobitne i moderne anarhije, sintezu ekoloski fokusiranih, ne-drzavnih, anti-autoritarnih aspekata primitivnog nacina zivota sa najnaprednijim oblicima anarhisticke analize odnosa vlasti. Cilj nije kopirati ili vratiti se u primitivizam, vec sagledati primitivizam kao izvor inspiracije, koji bi posluzio kao primer oblika anarhije.

Za anarho-primitiviste, civilizacija predstavlja zasvodjeni kontekst unutar kojeg se visestruko razvijaju odnosi vlasti. Neki osnovni odnosi vlasti su prisutni u primitivnim drustvima - ovo je jedan od razloga zasto anarho-primitivisti ne nastoje da naprave kopije ovih drustava - ali civilizacija je ta u okviru koje odnosi koji podrazumevaju postojanje vlasti postaju prozimajuci i utvrdjeni prakticno u svim aspektima ljudskog zivota i covecijeg odnosa sa biosferom. Civilizacija - pod kojom se takodje podrazumeva megamasina ili Levijatan - postaje velika masina koja dobija sopstveni impuls i otima se kontroli cak i svojih pretpostavljenih vladara. Osnazena rutinama svakodnevnog zivota koji je definisan i kojim se upravlja od strane internacionalizovanih obrazaca poslusnosti, ljudi postaju robovi te masine, sistema, civilizacije. Jedono rasprostranjeno odbijanje ovog sistema i njegovih razlicitih oblika kontrole, revolt protiv same vlasti, moze da ukine civilizaciju i uspostavi njenu radikalnu alternativu. Ideologije kao sto su marksizam, klasican anarhizam i feminizam, suprostavljaju je aspektima civilizacije; jedino se anarho-primitivizam suprotstavlja samoj civilizaciji, kontekstu unutar kojeg se razliciti oblici ugnjetavanja razvijaju i mnoze i postaju prozimajuci - i svakako, moguci. Anarho-primitivizam inkorporira elemente raznih opozicionih struja - kao sto su: ekoloska svesnost, anarhisticki anti-autoritarizam, feministicke kritike, situacionisticke ideje, teorije nultog roda, tehnoloski kriticizam - ali ide i iznad suprostavljanja pojedinim oblicima vlasti da bi sve odbacio i uspostavio radikalnu alternativu.

KAKO SE ANARHO-PRIMITIVIZAM RAZLIKUJE OD ANARHIZMA, ILI DRUGIH RADIKALNIH IDEOLOGIJA?

Gledano iz perspektive anarho-primitivizma, svi drugi oblici radikalizma se pojavljuju kao reformisticki, bez obzira da li se smatraju za revolucionarne ili ne. Marksizam i klasicni anarhizam, na primer, nastoje da preuzmu vlast nad civilizacijom, da prerade njenu strukturu do odredjenog stepena, i uklone njene najgore zloupotrebe i zlostavljanja. Ipak, 99% zivota u okviru civilizacije ostaje nepromenjen u njihovim scenarijima predvidjene buducnosti, pogotovo zato sto su aspekti civilizacije koju preispituju, minimalni. No, obe struje nastoje da ukinu kapitalizam, a klasicni anarhizam bi da ukine i drzavu, dok se struktura zivota u globalu na bi previse promenila. Iako bi moglo da dodje do nekih promena u drustveno-ekonomskim odnosima, kao sto su uvodjenje radnicke kontrole u industriji i veca mesnih zajednica umesto drzave, pa cak i potpuna ekoloska fokusiranost - osnovna struktura bi ostala nepromenjena. Zapadni model progresa bi samo pretrpeo izmene ali bi jos uvek postojao kao idealno resenje. Masovno drustvo bi sustinski nastavilo da postoji, gde bi vecina ljudi radila ziveci u vestackim, "tehnologizovanim" sredinama, potcinjeni raznim oblicima kontrole i prinude. Radikalne ideologije na levici nastoje da osvoje vlast, ne da je uniste. Stoga, one razvijaju razne oblike ekskluzivnih grupa, kadrova, politickih partija, grupa za podizanje svesti, sa ciljem osvajanja sto vise preobracenika, i planiraju strategije za osvajanje kontrole. Organizacije za anarho-primitiviste su samo smicalice odredjenih druzina okupljenih radi postavljanja odredjene ideologije na vlast. Politika, "umetnost i nauka o upravljanju", nije deo primitivistickih nastojanja; izuzev politike zelja, uzitaka, uzajamnosti i radikalne slobode.

GDE SE, SUDEĆI PO ANARHO-PRIMITIVIZMU STVARA VLAST?

Ponovo, ovo je izvoriste nekih rasprava medju anarho-primitivistima. Perlman vidi stvaranje bezlicnih institucija ili apstraktnih odnosa vlasti kao odredjen moment u kojem primitivna anarhija pocinje da biva narusena od strane civilizovanih drustvenih odnosa. Nasuprot njemu Dzon Zerzan (John Zerzan) locira razvoj simbolicnog posredovanja - u njegovim raznim kolicinama, jezicima, vremena, umetnosti i kasnije poljoprivrede - kao nacin tranzicije od ljudske slobode do stanja poslusnosti. Pitanje porekla je vazno u anarho-primitivizmu zato sto primitivizam nastoji da u eksponencijalnom obliku razotkrije, izazove i ukine sve razlicite oblike vlasti koje cine pojedinca, drustvene odnose i medjusobne odnose kao i odnos sa svetom prirode. Odredjivanje porekla je nacin utvrdjivanja onoga sto bezbedno moze biti popravljeno i iskorisceno iz olupine civilizacije, kao i sta je to sustinski neophodno iskoreniti da se ne bi ponovo uspostavili odnosi vlasti nakon civilizacijskog kolapsa.

KAKVU BUDUĆNOST PREDOČAVAJU ANARHO-PRIMITIVISTI?

Anarho-primitivisticki list Anarhija, je list naoruzan zudnjom za buducnoscu koja je "radikalno kooperativna i vizionarski komunisticka (u smislu komuna, zajednica a ne u smislu komunisticke ideologije i sl. - prim. prev.), ekoloska i feministicka, spontana i divlja", sto bi ujedno mogao da bude najblizi opis buducnosti kakvu predocavaju anarho-primitivisti. Ne postoji sema ni eventualni obrazac za ostvarenje takve buducnosti, mada je vazno naglasiti da predvidjena buducnost nije "primitivna" u bilo kojem stereotipnom smislu. Kao sto to "Fifth Estate" 1979 kazu:

"Hajde da predvidimo kritike koje ce nas optuziti da zelimo da se "vratimo" u pecine ili koje ce nas svesti na puko izmotavanje vezano na nasu ulogu - npr. da uzivamo u udobnostima civilizacije dok smo istovremeno njeni najzesci kriticari. Mi ne postavljamo kameno doba kao model nase utopije, niti predlazemo povratak sakupljanju plodova i lovu kao nacinima naseg izdrzavanja."

U smislu ispravke ove uobicajene zablude, vazno je naglasiti da buducnost predvidjena od strane anarho-primitivizma je sui generis - i nema presedana. Iako nam primitivne kulture prikazuju imitaciju buducnosti, a ta buducnost bi mogla svakako da inkorporise elemente koji poticu iz ovih kultura, anarho-primitivisticki svet bi verovatno bio sasvim drugaciji od ranijih oblika anarhije.

KAKO ANARHO-PRIMITIVIZAM GLEDA NA TEHNOLOGIJU?

Dzon Zerzan drfinise tehnologiju kao: "Skup podela rada / proizvodnje / industrijalizma i njihovog uticaja na nas i nasu prirodu. Tehnologija je zbir posredovanja izmedju nas i sveta prirode i zbir onih razlicitih medjusobnih posredovanja nas samih. To podrazumeva sav onaj naporan posao i toksicnosti, koji su neophodni da bi se proizvelo i reprodukovalo stanje hiperalijenacije u kojoj camimo. To predstavlja strukturu i oblik dominacije u bilo kojem od datih stepena hijerarhije i dominacije."

Opozicija tehnologiji, prema tome igra vaznu ulogu u anarho-primitivistizkoj praksi. No, ipak, Fredi Perlman kaze da:

"Tehnologija nije nista do levijatanskog oruzja, njegovih kandzi i kljova. Anarho-primitivisti su prema tome protivnici tehnologije ali postoje odredjena misljenja o tome kako tehnologija igra najvazniju ulogu pri ostvarivanju dominacije u civilizaciji."

Treba napraviti razliku izmedju orudja i tehnologije. Perlman ukazuje da primitivni ljudi razvijaju sve vrste alata i orudja, ali ne tehnologija:

"Materijalni objekti, stapovi i kanui, motke za kopanje i zidovi, gde stvari moze da napravi svaka individua, ili su to pak, to bile stvari poput zida, koje su u jednoj odredjenoj prilici zahtevale kooperaciju mnogih... Vecina orudja su drevna a (materijalni) viskovi (koje su ova sredstva toboze cinila mogucim) su postojali jos od prvog svanuca, no, oni nisu izazvali stvaranje bezlicnih institucija. Ljudi, ziva bica izazivaju oboje."

Alati su kreacije nastale u lokalnim okvirima, proizvodi ili pojedinaca ili malih grupa u odredjenim okolnostima. Kao takve, one ne izazivaju sistem kontrole i prinude. Tehnologija, sa druge strane, je proizvod sirokih razmera blokirajucih sistema ekstrakcije, proizvodnje, raspodele i potrosnje, a takav sistem ostvaruje svoj impuls i dinamiku. Kao takva, ona zahteva strukture kontrole i poslusnosti u masovnim razmerama - sto Perlman naziva bezlicnim institucijama. Kao sto to 1981. istice "Fifth Estate":

"Tehnologija nije jednostavna alatka koja moze da se upotrebljava na bilo koji nacin koji nam odgovara. To je vid drustvene organizacije, skup drustvenih odnosa. Ona ima svoje zakone. Ukoliko zelimo da se ukljucimo u njenu upotrebu, mi moramo da prihvatimo njen autoritet. Ogromna velicina, kompleksne medjuveze i uslovljavanje zadataka koji su sastavni delovi modernih tehnoloskih sistema, cine autoritarne komande neophodnim i nezavisnim, a individualno donosenje odluka nemogucim."

Anarho-primitivizam je jedna anti-sistemska struja: u potpunosti je u suprotnosti sa svim sistemima, institucijama, apstrakcijama, u suprotnosti je sa vestackim, sintetickim, sa masinama, jer one su otelotvorenje odnosa vlasti. Anarho-primitivisti se prema tome suprotstavljaju tehnologiji i tehnoloskom sistemu, ali ne i upotrebi alata i sredstava u ovde naglasenom smislu. U pogledu toga da li ce bilo koja tehnoloska forma biti prikladna u anarho-primitivistickom svetu, postoji rasprava i na tu temu. "Fifth Estate" 1979. primecuje da:

"Smanjena na svoje osnovne elemente, rasprava o buducnosti razborito bi trebala da se zasniva na onome sta su drustvene potrebe i odatle bi trebali da dodjemo do toga kakva je tehnologija moguca. Svako od nas ima potrebu za centralnim grejanjem, kupatilima sa tekucom vodom, elekticnim osvetljenjem, ali ne po cenu nase ljudskosti. Mozda je sve ovo zajedno moguce, mozda ne."

ŠTA JE SA MEDICINOM?

Konacno, anarho-primitivizam je sav zasnovan na lecenju - zaceljivanju pukotina koje smo stvorili unutar pojedinaca, medju ljudima, izmedju ljdi i prirode, kao i pukotina koje su nastale zahvaljujuci civilizaciji i vlasti ukljucujuci tu drzavu, kapital i tehnologiju. Nemacki filozof Nice je rekao da bol, i nacin na koji se prema njiemu postupa, treba da bude u srcu svakog slobodnog drustva, i sto se toga tice on je potpuno u pravu. Pojedinci, zajedno i sama Zemlja su osakaceni do odredjenog stepena zahvaljujuci odnosima vlasti koji su karakteristicni za civilizaciju. Ljudi su psihicki osakaceni ali i fizicki napadani raznim bolestima. Ovo ne znaci da anarho-primitivizam moze da ukine bol ili bolesti. No, istrazivanja su otkrila da su mnoge bolesti rezultat civilizacijiskih zivotnih uslova, i da ukoliko su ovi uslovi ukinuti, tada i odredjeni oblici bola, patnje ili bolesti mogu takodje da nestanu. Kao potsetnik, navescu to da svet koji postavlja bol u svoj centar bi bio energican u svojoj teznji ublazavanja patnji pronalazenjem nacina za izlecenje bolesti. U ovom smislu, anarho-primitivizam je veoma zainteresovan za medicinu. Ipak, otudjujuca visoka tehnologija, farmaceutski zasnovana medicina praktikovana na Zapadu, nije jedini moguci oblik medicine. Pitanje od cega bi se sastojala medicina u anarho-primitivistickoj buducnosti zavisi, kao i u gore navedenom komentaru "Fifth Estate" po pitanju tehnologije, na tome sto je moguce i sta ljudi zele, tj. kakve su im potrebe, bez kompromisa u odnosu na nacin zivota slobodnih pojedinaca u na ekoloskim principima zasnovanim slobodnim zajednicama. Kao i na sva druga pitanja, ni ovde ne postoji dogmatski odgovor.

ŠTA JE SA POPULACIJOM?

Ovo je kontraverzna tema, uglavnom zbog toga sto ne postoji konsenzus medju anarho-primitivistima u vezi nje. Neki ljudi isticu da smanjenje populacije ne bi bilo potrebno; drugi isticu da bi to bilo u skladu sa ekoloskim osnovama i/ili da bi se obezbedio nacin zivota predocen od strane anarho-primitivista. Dzordz Bradford (George Bradford), u knjizi "Koliko je duboka duboka ekologija?" ("How Deep is Deep Ecology?"), istice da bi kontrola populacije od strane zena vodila opadanju stope rasta populacije. Licni pogled pisca ovog teksta je da bi populaciju trebalo smanjiti, ali ovo bi se imalo da ostvari kroz prirodni gubitak - npr. kada ljudi umru, ne bi se svaki od njih zamenio novorodjenim, a prema tome bi i stopa globalne populacije opala i konacno se stabilizovala. Anarhisti su dugo isticali da bi u slobodnom svetu socijalni, ekonomski i psiholoski pritisci usmereni ka proizvodnji viska, bili uklonjeni i bilo bi jednostavno suvise drugih interesantnih stvari koje bi se desavale i okupirale paznju i vreme ljudi. Feministkinje isticu da zena, oslobodjena od prinuda uslovljenih podelom medju polovima i porodicnom strukturom, ne bi bila definisana svojim reproduktinim kapacitetima kao sto je to slucaj u patrijarhalnim drustvima, sto bi takodje rezultovalo smanjenjem nivoa populacije. Dakle, populacija bi verovatno opala hteli mi to ili ne. Na kraju krajeva, kao sto Perlman jasno kaze, rast populacije je jednostavno produkt civilizacije:

"Stalan rast broja ljudi (je) istrajan poput Levijatana. Cini se da ovaj fenomen postoji jedino medju levijatanizovanim ljudskim bicima. Zivotinje, kao i ljudske zajednice u svom prirodnom obliku, ne umnozavaju svoju vrstu do mere koja podrazumeva uklanjanje svih ostalih vrsta."

Znaci, ne postoji razlog zbog kojeg bi trebalo pretpostaviti da se ljudska populacija nece stabilizovati jednom kada levijatanski socijalni odnosi budu ukinuti i komunisticka (zajednice - prim. prev.) harmonija bude ponovo uspostavljena.

Zanemarite uvrnute fantazije koje sire neki komentatori koji nisu prijateljski raspolozeni prema anarho-primitivizmu, a koji govore da bi nivoi populacije koje predocavaju anarho-primitivisti, bili ostvarivi jedino masovnim odumiranjima ili uz pomoc nacistickih koncetracionih logora. To su samo najobicnije klevete. Posvecenost anarho-primitivista ukidanju svih odnosa vlasti, ukljucujuci tu i drzavu sa svom svojom administrativnom i vojnom aparaturom, kao i bilo koji oblik partija i organizacija, znaci da tako orkestrirani pokolj ostaje kao potpuna nemogucnost ali i najobicnija grozota.

KAKO JE MOGUĆE OSTVARITI ANARHO-PRIMITIVISTIČKU BUDUĆNOST?

Nagrada za odgovor na ovo pitanje iznosi 64000 dolara! Ne postoje cvrsta pravila, nema seme. Jedna vrsta odgovora - koji neki smatraju kao odustajanje - je da se oblici borbe javljaju u vidu pobune. To je tacno, ali ne mora biti od velike pomoci. Cinjenica je da anarho-primitivizam nije ideologija koja se bori za vlast. On ne nastoji da osvoji drzavu, da preuzme fabrike, da preobrati sto vise ljudi, da stvara politicke organizacije, ili da komanduje ljudima. Nasuprot tome, on zeli da ljudi postanu slobodne individue koje zive u slobodnim medjuzavisnim zajednicama, koje su i uzajamno zavisne sa biosferom. On zeli, pored toga, potpunu transformaciju, promenu identiteta, nacina zivota, nacina bivstvovanja i nacina komuniciranja. To znaci da isprobane ideologije koje se bore za vlast jednostavno nisu bitne za anarho-primitivisticka nastojanja koja se sastoje u ukidanju svih oblika vladavina. Bas zato novi oblici delovanja i bivstvovanja, oblici odgovarajuci i srazmerni sa anarho-primitivistickim nastojanjima, tek treba da budu razvijeni. Ovo predstavlja jedan neprekidan proces i upravo zato nema jednostavnog odgovora na pitanje: Sta treba da se uradi?

Danas, mnogi se slazu u tome da su zajednice otpora veoma vazan element u ostvarivanju anarho-primitivistickih nastojanja. Rec "zajednica" je danas sasvim izmenjena u razne vrste apsurdnih znacenja (npr. poslovna zajednica), posebno zato sto je vecina pravih zajednica unistena od strane kapitala i drzave. Pojedini smatraju da ukoliko su tradicionalne zajednice, inace cesti izvori otpora vlastima, unistene, tada stvaranje zajednica ili zajednica otpora osnovanih od strane pojedinaca sa otporom kao zajdnickim ciljem - su nacin za ponovno stvaranje osnova za delovanje, akciju. Jedna stara anarhisticka ideja glasi da novi svet mora da bude stvoren unutar starog. To znaci da kada civilizacija propadne - samostalno, ili i uz pomoc nasih nastojanja, ili njihovom kombinacijom - postojace alternativa koja ce spremno cekati da zauzme svoje mesto. Ovo je stvarno neophodno posto, u odsustvu pozitivnih alternativa, socijalni poremecaj uzrokovan civilizacijskim kolapsom bi sasvim lako stvorio psiholosku nesigurnost i socijalni vakuum u kojem bi fasizam i druge totalitarne diktature mogao da se razvije. Za pisca ovih redova, to znaci da anarho primitivisti treba da nastupaju i u gradovima i van njih. Ove zajednice treba da budu osnova za delovanje (delimicno i za direktne akcije), ali takodje i kao gradiliste, tj. mesto za stvaranje novih nacina razmisljanja, ponasanja, komuniciranja, bivstvovanja, itd., kao i novi skup etickih nacela - ukratko, citava nova oslobodjavajuca kultura. One treba da postanu mesta gde ce ljudi moci da otkriju svoje stvarne potrebe, zelje i zadovoljstva, i putem stare dobre anarhisticke ideje o uzornim delima, pokazati ostalima na konkretnim primerima da su alternativni nacini zivota moguci.

U svakom slucaju, postoje mnoge mogucnosti koje treba istraziti. Tip sveta koji predocava anarho-primitivizam je bez presedana u ljudskom iskustvu u smislu stepena i vrsta slobde koja se predvidja. Tako da ne bi bilo bilo kakvih ogranicenja u oblicima otpora i buntovnistva koji bi se mogli na taj nacin razviti. Ova vrsta predocenih, ogromnih, transformacija, ce ujedno imati potrebu za svim vrstama inovacija i angazovanosti.

Izvor: GREENANARCHIST # 47-48
prevod i obrada: Pop