Dovoljno je prelistati bilo koje dnevne novine, ili samo prošetati ulicom u radno vreme državnih organa, pa da zaključite da radnički protesti i štrajkovi ni izbliza nisu onako brojni kao prošlog leta. To, naravno, ne znači da je rešen problem koji ih je prouzrokovao, čak ni da su u većini slučajeva zadovoljeni kratkoročni radnički zahtevi (plate, otpremnine, povezivanje staža, tu i tamo raskid ugovora o privatizaciji...). Iako nekima jesu («Ravanica», «Zastava elektro», u izvesnoj meri «Ikarbus», „1. maj" iz Lapova, ali uvek bez naznaka trajnijeg rešenja), pretežna većina je ovo leto dočekala u odustajanju, razočaranju i daljem nagomilavanju problema za koje sa zebnjom moramo da se zapitamo kako li će sledeći put eksplodirati (nije nam cilj da bilo kome stajemo na muku, pa u ovom delu nećemo javno izlaziti sa dugom, predugom listom primera). Šta je, međutim, sa onima koji istrajavaju, i retkim novim grupama koje ove godine stupaju u proteste? Kakvi su izgledi da urade nešto za sebe, a kakvi da njihovo iskustvo uradi nešto protiv opšte depresije?

Iako je najavio da će jutros upasti u Salonit i iz tvornice izbaciti radnike Adriatic Blizne koji rade na sanaciji, sindikalist Jozo Marić i njegove pristaše odustali su od te nakane.

Razlog su jake policijske snage, točnije interventna policija koja je blokirala oba ulaza.

Tako su se prosvjednici, koji inače policiji, iako su trakođer tvrdili da hoće, nisu najavili prosvjed, povukli nakon sat vremena, oko 9 sati.

Zlu ne trebalo, policija se pojačala i snimateljem koji je kamerom uredno bilježio sve pokrete „marićevaca". - Žalosno je da policija štiti kriminalce - rekao je Marić prije povlačenja, ali je najavio da neće odustati.

A. KUZMIĆ
FOTO: PAUN PAUNOVIĆ / CROPIX

Izvor: Slobodna Dalmacija 

Piše: T. V.

Piše: Lj. Bukvić

Ako gazda firme proceni da ima viška zaposlenih, nijedan zakon u ovoj zemlji neće ga sprečiti da radnike ostavi na ulici bez dinara otpremnine. Poslodavci su u stanju da smisle milion načina da radnika nateraju da sam da otkaz, a ukoliko im to ne uspe, onda uvedu pravila koja je nemoguće ispuniti.

KRŠAN - Tražeći svoje zarađene, ali neisplaćene plaće, oko 20 tisuća kuna, radnika kamenoklesarskog pogona Stroligo kameni i graniti u Kršanu, Ivana Burula (45) pretukli su poslodavac i njegov sin Đ. Stroligo (56) i Đ. Stroligo (31).

Burul je naime u subotu oko 15 sati od vlasnika pogona starijeg Đ. Stroliga zatražio isplatu plaća, a umjesto novaca otac i sin su ga fizički napali nanijevši mu teške tjelesne ozljede zbog kojih je Burul završio u bolnici.

Zadobio je više prijeloma rebara. Protiv oca i sina Stroliga redovnim će putem uslijediti kaznene prijave zbog nanošenja teških tjelesnih ozljeda.

Izvor: Jutanji list 

Proteste ispred Ministarstva ekonomije ćemo nastaviti do ispunjenja naših zahteva. Današnji protest počinje u 11 časova. Nikakva obećanja više nas neće skloniti sa ulice, a Ministarstvo daljim ignorisanjem samo rizikuje radikalizaciju protesta.

Piše: Viktor Ivančić 

Moj tata je obukao plave gaće i čistu bilu košulju. Tata je išao u grad da će potpisat peticijum za referendum. Tata je rekao da je to referendum za radnička prava. Ja sam tatu pitao da jel mogu i ja ić sa njim potpisivat peticijum. Tata je rekao da mogu. Onda sam ja isto obukao plave gaće i čistu bilu košulju. Onda smo mi sva odgibali.

Piše: Mate Ćosić

Na ministrovo pitanje kako to netko može raditi kod poslodavca (kapitalista) koji ga toliko dugo iskorištava, Mevludin svojim iskustvom odgovara: "Zato jer postoji institucionalizirani kruti sistem osobne ovisnosti migrantskih radnika od kapitalista!"

Prekjučer je u Ljubljani, u popodnevnim satima, jedanaest radnika-imigranta "zauzelo" zgradu Ministarstva za rad, obitelj i socijalna pitanja. Tom su akcijom ovi migrantski radnici nastavili svoj štrajk glađu kojeg su započeli prvog ožujka i tako ga premjestili u zgradu Ministarstva. Radnici zahtijevaju isplatu svojih neisplaćenih plaća i tvrde kako će sjediti u Ministarstvu sve dok im se ti zahtjevi ne ispune.

Autor: Zorica Miladinović

„Cvetkoviću dođi da vidiš tvoju privatizaciju“, pisalo je crvenim slovima na udarnom transparentu, dugom pet metara i posvećenom aktuelnom srbijanskom premijeru koji je u vreme (loših) privatizacija šumsko-industrijskog kombinata „Kopaonik“ i modne konfekcije „7. juli“ bio u fotelji direktora Agencije za privatizaciju. Na transparentima pored njega stajala je i notorna činjenica: „Srbija nije Beograd“. Ali i naizgled suprotstavljeno upozorenje: „I za Beograd ako treba“, nakačeno na bageru, valjda (petooktobarske) simbolike radi.

Kuršumlija -- Radnici iz Kuršumlije koji drže u blokadi put Niš-Priština, najavili su za ponedeljak obustavu rada svih preduzeća u Kuršumliji.

Radnici drvnog kombinata "Kopaonik" i modne konfekcije "7. juli", koji već šest dana štrajkuju na magistralnom putu Niš-Priština, odlučili su da ne počinju štrajk glađu, jer je postignut dogovor da od ponedeljka, u znak podrške, privatna preduzeća u Kuršumliji obustave rad.

Nemamo od čega da živimo. Nemamo čime da hranimo decu. Nekad nemamo da im damo ni parče hleba. Tada mi, stariji, jedemo na smenu, jedan jede jednog dana, a drugi sledećeg. Ali, ne želimo socijalnu pomoć, hoćemo da radimo, ne biramo šta..., govorili su nedavno Marija i Miodrag Đorđević pred kamerama jedne niške televizije, koje su pozvali kako bi celokupnoj javnosti saopštili ovu činjenicu.

Komercijalni troškovi štrajka su ogromni, toliki da su naterali Ministarstvo trgovine i industrije da traži od nove socijalističke vlade da se štrajk proglasi ilegalnim, dok levica denuncira zakup luke kao "neokolonijalizam" i pritiska vladu da se drži obećanja i zamrzne ugovor sa kompanijom COSCO.

Iznajmljivanje luke je izlglasano prošlog marta sa 149 glasova u parlamentu, iako je potreban 151 glas za usvajanje ma kakvog zakona, čime je i sam zakup protivzakonit. Glasanje je u to vreme izazvalo demonstracije lučkih radnika ispred parlamenta koje su trajale dva dana.

Pirej, centralna trgovačka luka u Grčkoj ostaje blokirana i danaesti dan jer su lučki radnici odlučili da nastave svoj štrajk protiv privatizacije i u narednih 48h.

Kolege,
Razlike između jezika izgubile su na značaju kada smo vas čuli kako govorite o Državnoj korupciji, privatizaciji, prodaji javnog bogatstva. Reči i pojmovi kao što su nezaposlenost i neplaćeni radnici, naveli su nas da shvatimo da iza svih jezičkih barijera postoji zajednički jezik nepravde i besa, jezik kojim govore svi radni ljudi Balkana.

Piše: Milenko Srećković

Udruživanje radnika ''Jugoremedije'', ''Šinvoza'' i ''BEKa'' u Zrenjaninu, odnosno povezivanje radnika ''Zastave elektro'' iz Rače i ''1. maja'' iz Lapova, pokazali su da je borba najdelotvornija tamo gde postoji solidarnost radnika u lokalnoj zajednici.