U opsežnom razgovoru dr. sc. Dražen Šimleša, poznati sociolog i stručnjak za globalizaciju i održivi razvoj, progovara o ekologiji, ego-tripovima, kapitalizmu i interesnim skupinama te svom navodnom kršenju Etičkog kodeksa. Doznajte i zašto zidove žbuka zemljom, a umjesto crijepova na krov sadi biljke, koliko ljudi ekološki pritišću svoj planet, što građani Hrvatske misle o klimatskim promjenama i još mnogo toga.

Kao predmet Vašeg znanstvenog interesa navodite socijalnu ekologiju, globalizaciju i održivi razvoj. Možete li nam ukratko razjasniti ove pojmove te nas uputiti u projekte na kojima trenutačno radite?

Moj je glavni motiv istražiti utjecaj globalnih procesa na razvoj današnjih društava u smislu veće ili manje održivosti. U zadnje vrijeme sam to najviše i najdublje istraživao preko koncepta ekološkog otiska. Na tom tragu, prije par dana izašla mi je i nova knjiga "Ekološki otisak - kako je razvoj zgazio održivost".

Poljoprivreda i druge privredne grane u ovo se doba reformi i restrukturiranja - drugim riječima, u doba prilagođavanja i ujednačavanja uvjeta prema diktatu tzv. slobodnog tržišta - nalaze usred procesa koji uglavnom uništavaju proizvodnju, snižavaju cijene proizvoda i pretvaraju plodna zemljišta u zapuštene površine koje će, sudeći po praksi svih susjednih, tzv. tranzicijskih zemalja, postati jeftina opcija za "okrupnjavanje" poljoprivredne proizvodnje. Pokret za slobodu - angažiran u borbi za radnička prava, protiv privatizacije a za preuzimanje proizvodnje od strane radnika kroz radničko dioničarstvo - odlučio je pokrenuti diskusiju i analizu stanja, u potrazi za uzrocima i konkretnim rješenjima za poljoprivredu. O tome smo razgovarali s Milenkom Srećkovićem, aktivistom Pokreta za slobodu i jednim od organizatora nedavno održane konferencije "Poljoprivredna reforma u Srbiji".

Intervju s članicom Lokalne grupe Berlin njemačkog anarhosindikalističkog sindikata FAU, o nedavno okončanom suđenju protiv FAU Berlin, o borbi protiv uprave kina Babylon Mitte, slučaju „Emmely"i o iskustvima koje anarhistički pokret može izvući iz ovoga.

Razgovarao: Juraj Katalenac

Maple Rasza, autor filma "Bastardi utopije": Izabrali smo napraviti film upravo o ovih troje anarho-aktivista, jer su više nego drugi bili spremni transformirati svoje živote na osnovu etičkih i političkih principa. Vjerujem da postoje duboke političke implikacije u formama antinacionalnog i antidržavnog aktivizma koji smo prikazali u filmu.

S Vesnom Janković razgovaramo o kraju osamdesetih te društvenim, političkim i kulturnim gibanjima tijekom devedesetih, s posebnim naglaskom na dvotjednik Arkzin.

Vesna Janković započela je svoj društveni angažman u Svarunu, a nastavila ga kroz Antiratnu kampanju unutar koje je preuzela uredničku ulogu u njegovom fanzinu Arkzin koji se potom razvio u dvotjednik. Nakon nekoliko godina provedenih u Arkzinu s nekolicinom aktivista pokreće ATTACK! 

Švedska više nije zemlja blagostanja, sigurno društvo kao što je bila nekada, do devedesetih godina, od kada je zemlja počela da tone u probleme, počeo je da se urušava ceo socijalni sistem, mislim da je to jedan od razloga za ekspanziju ovakvog pokreta. Veliki broj mladih ljudi je nezaposlen i taj broj raste, a nezadovoljni mladi ljudi o kojima društvo ne brine idealni su za manipulaciju pokretima poput neonacista, huligana i drugih ekstremističkih grupa

MI SMO klimatska promena, kaže „duboko zeleni" autor i komentator Pol Kingsnort (Paul Kingsnorth), u intervjuu za Radio Ekošok. Kopenhagen nikada nije imao šanse - zato što milioni ljudi koji uživaju u komforu zahvaljući upotrebi fosilnih goriva nisu spremni da odustanu od toga - sve dok ih na to ne bude primorala propast klime i ekonomije. Projektom Mračna planina, on nastoji da revidira civlizaciju na rubu propasti.

Democracy Now je jedina medijska kuća koja svakodnevno izveštava sa međunarodnog samita o klimatskim promenama u Kopenhagenu. Pored održavanja zvanične konferencije, COP15, u Kopenhagenu se dešava mnoštvo drugih aktivnosti. Među njima je i alternativni, tj. Klima forum na kom se raspravlja o svim onim pitanjima za koja je COP15 gluv i slep. 11. decembra svetski poznata autorka i aktivistkinja Naomi Klajn obratila se učesnicima i učesnicama Klima foruma. Democracy Now je zabeležila njen govor, a prevod njegovog trnskripta za Kontrapunkt je zgotovio Sabo Tabi.

EJMI GUDMAN: Ovim ekskluzivnim prenosom, mi smo jedini globalni dnevni izveštači čiji program se emituje na televiziji, radiju i internetu svakoga dana iz Bela centra, gde se održava COP15, samit o klimatskim promenama.

Ali sada ćemo otići na Narodni klimatski samit, Klimaforum, koji se održava u srcu Kopenhagena, i gde se svakodnevno okupljaju aktivisti i aktivistkinje iz čitavog sveta. Među temama koje se razmatraju na narodnom klimatskom samitu su pitanja reparacije, pravda, modeli alternativnog razvoja, održiva potrošnja, netržišna rešenja, klimatske izbeglice, urođenička prava.

U četvrtak uveče, autorka Šok doktrine i novinarka Naomi Klajn obratila se prepunoj sali na panelu o ekološkom dugu i klimatskoj pravdi.

"Its like being Paris Hilton, but it only costs a quid"

vodila persefona

Ono uobičajeno što bi se moglo reći za Stav B je to da je ona performerka, umetnica, fotografkinja i aktivistkinja nekoliko umetničkih/angažovanih kolektiva, rodjena u Atini, živi u Londonu. Medjutim, za mene, ona je multikabaretska ekstravaganca zbog koje smo svi malkic odlepili na otvaranju 5. QueerBeograd festivala, održanog od 18. do 21. septembra, 2008. u Beogradu.

Harizmatična, upadljiva, neobična, čak i za doručkom rano ujutro, radoznala i ljubopitljiva, osećajna i jaka, strastvena, pričljiva, brza, too much, loud and proud, pozitivna i energična, otelovljenje androgenosti, zabavna i ozbiljna, lepa i opasna... borbena... i u umetnosti, i u životu.

16. januar 2009.
Foreign Policy In Focus

Noam Čomski je poznati lingvista, pisac, i ekspert za spoljnu politiku. Samir Dosani je sa njim razgovarao o sukobu između Izraela i Gaze.

DOSANI: Izraelska vlada i mnogi zvaničnici/e Izraela i SAD tvrde da je cilj tekućeg napada na Gazu da se okonča lansiranje raketa tipa Kasam iz Gaze u Izrael. Ali mnogi/e posmatrači/ce tvrde da ako je to zaista tako, Izrael bi onda učinio daleko više od nastojanja da se obnovi sporazum o prekidu vatre čije važenje je isteklo u decembru, koji ionako nije doveo do prekida raketiranja. Po vašem mišljenju, koji su pravi motivi sadašnje akcije Izraela?

Intervju vodio Dejvid B. Grin (David B. Green) za magazin "Haaretz", novembar 2008, st. 22. zinelibrary.info/files/urigordoninterview.pdf

Preko telefona Uri Gordon ne zvuči kao da sija od zluradosti, ali za anarhistu poput njega, ekonomski zemljotresi iz proterklih šest nedelja mora da su pružili izvesno zadovoljstvo. Na posletku, današnji anarhisti/kinje su uvereni/e u pogrešno usmerenje savremenog kapitalističkog sistema, i njegovog neizbežnog marša ka ukrupnjavanju koncentracije svetskog bogatstva u sve manjem broju ruku. Većina takođe nužnom smatra radikalnu promenu odnosa čovečanstva prema životnoj sredini, što je shvatanje koje je čini se u najmanju ruku privhaćeno od strane velikog dela Zapada, što je posledica svesti o osiromašenju naftnih rezervi i klimatskim promenama. Gordon, star 32 godine, autor je knjige "Anarhija živi!: antiautoritarna poilitka od prakse do teorije" ("Pluto Press", 183 strane, 26,95$/16£), u izvesnom smislu učenjačke analize savremenog anarhizma. Odrastao u Haifi, Gordon je svoj doktorat iz političke teorije odbranio 2005. na Oksfordskom univerzitetu; njegova teza poslužila mu je kao osnova za knjigu. Ali kao što navodi u njenom uvodnom delu, u Ujedinjeno Kraljevstvo je stigao na jesen 2000, nakon što je antiglobalistički pokret počeo da privlači na desetine hiljada demonstranata/kinja, i odmah nakon ogromnih protesta širom Evrope protiv predstojeće savezničke invazije na Irak. Ubrzo se našao u takvoj situaciji da je provodio onoliko vremena na barikadama koliko i u biblioteci. Prividni konflikt je razrešio, piše, onda kada je shvatio da "bi(h) lako mogao da protumači(m) svoj aktivizam kao terenski rad, i da zapravo prilagodi(m) moj akademski rad potrebama aktivista/kinja."

• Kako ste se osećali povodom izostanka brze intervencije UN tokom nedavne krize u Libanu?
  [Robin, Invernes]

Prvi neophodni korak bio bi hitan prekid vatre. To je blokirao Vašington, verovatno da bi dopustio maksimalno uništavanje tokom invazije - američko-izraelske invazije, sudeći po (tačnoj) percepciji 90% Libanaca. Taj poziv je trebalo da prati zahtev za povlačenjem invazione vojske i za reparacijama, što je nezamislivo s obzirom na distribuciju moći. Donešena rezolucija je prepuna mana, no to je posebno pitanje.