Za sve one koji su se zabrinuli da se "vodič" nije zagubio i u odsusdnom trenutku ostavio Revoluciju na cedilu, sledi par utešnih rečenica. Najpre (i na posletku) sajt živi, uprkos tome što se na površini ništa ne vidi. Dakle, ipak se nešto krčka, a sve će vam biti jasnije kada u roku od cca 10 dana budemo podigli poklopac. A onda, anarhisički info-smorgasbord nastavlja tamo gde je stao (koracima od sedam milja). Do tada, ostajte u dobrom zdravlju.

admin

Kada sam stigao na 'teritoriju' SSF-a, tri dana pre planiranog početka, bilo je teško zamisliti da će sve biti spremno na vreme da primi mase ljudi koje će uskoro sve preplaviti došavši sa svih strana sveta. Činilo se da je neorganizovanost evidentna. Došao sam ranije da bih pomogao oko Indimedije, globalne nezavisne medijske mreže. Očekujući da ćemo biti dočekani dobrodošlicom raširenih ruku od strane organizacionog komiteta SSF-a, bili smo neprijatno iznenađeni načinom na koji su se odnosili prema nama. Za događaj čiji je slogan bio "drugačiji svet je moguć", činilo se da se svojski trude da repliciraju onaj koji već postoji. Organizatori su bili izuzetno autoritarni i nekomunikativni, otežavajući nam da saznamo gde nam je soba ili kako da se postaramo da ćemo dobiti kompjutere koje smo rezervisali mesecima ranije.

→ Opširnije...

Čini se imperativnim - zarad dobrobiti ESF-a i SSF-a - da nešto mora da se uradi po ovom pitanju. Sada je verovatno suviše kasno da bi se pripremio događaj za 2005. - koji bi omogućio Britaniji da na odgovarajući način učestvuje u diskusiji i organizuje pravu ponudu za domaćina ESF-a. Zato propremni proces mora da bude transparentaniji, da se koristi horizontalnim metodama organizovanja, sa pravim konsenzusom umesto nametnute "demokratije" na sastancima "upakovane" od strane autoritarne levice.

od 23. do 29. jula 2004. godine u Resniku i Rakovici, industrijskoj zoni oko Beograda, Post Jugoslavija.

Opštenarodna akcija je globalna mreža lokalnih borbi, svetska mreža koja radi na održivim političkim, društvenim i direktno-demokratskim alternativama kapitalizmu i svim sistemima potlačivanja, daleko od logike političkih partija, država i ideoloških aparata države (etatizovanih sindikata, nevladinih organizacija, i tome sličnog). To je mesto susreta anti-autoritarnih i anti-kapitalističkih inicijativa. Svrha ONA mreže je da poveže lokalne grupe koje odobravaju načela ONA.

Događaji od 11. septembra 2001. godine označili su početak nove ere državne represije širom sveta. Koristeći napad Al-kaide (?) kao izgovor, SAD su otpočele najžešću do sada viđenu odmazdu protiv svih onih koji se nalaze na suprotnim pozicijama od trenutno dominirajućih zagovornika besomučne eksploatacije i totalitarne demokrature. Interesi vladajućih klasa, ne samo SAD-a već i drugih država širom sveta, su napokon dobili priliku da sve svoje protivnike stave u jedan koš i da “jednim udarcem ubiju više muva”. Neverovatna elastičnost pojma terorizam se ponovo iskazuje proširivanjem tog pojma na delovanje raznorodih anarhističkih i anarho-sindikalističkih organizacija i grupa širom sveta. Upravo ta praksa je razlog zbog koga mi, dole potpisane grupe i organizacije, dižemo glas protiv pogromaških poziva redovno lansiranih, kako od strane svetskih moćnika, tako i od strane “naše”, domaće, buržoazije koja u sprovođenju “rata protiv terorizma” na svojoj teritoriji vidi najlakši put ka zadovoljenju svojih mafijaških nalogodavaca.

→ Opširnije...

... Debor je govorio o Spektaklu, Mamford o Mašini, Zerzan govori o Civilizaciji, a Cobe je jednom prilikom govorio o g. Hudiniju; svako od njih je imao dobre razloge da celinu odnosa u kojima živimo ili njen ključni operativni faktor nazove baš tako i svi su bili u pravu. Ostaje nam samo da se izveštimo da u hodu prepoznajemo sve tačke u kojima se to zlo neprestano reprodukuje: u nama, između nas, izvan nas. Možda onda usledi i neki ozbiljniji odgovor. U toj disciplini smo opako zaribali. Zato preporučujem razgibavanje. Ovo je prava stvar za tako nešto. Naravno, biće tako samo ako se i sami malo nadovežete. Nije sve na tacni. Nije stvar u tome da su pisci hteli da nas nešto muštraju, nego što niko nije dužan da sanja na koju će nogu ustati njegovi razmaženi čitaoci...

→ Opširnije...

Porodična biblioteka br. 5 i 6:

→ Fredi Perlman:
REPRODUKCIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA I DRUGI ESEJI
Uvod u Zver (1) [150 str., 12 x 18, latinica]

→ Žak Kamat:
PROTIV PRIPITOMLJAVANJA/ LUTANJE ČOVEČANSTVA
Uvod u Zver (2) [148 str., 12 x 18, latinica]

Zadarski Anarhistički Front (Z.A.F.) je propagandno/ borbena anarhistička organizacija nastala u srpnju 2001 godine. Borimo se za društvo koje će biti bazirano na individualnoj slobodi, ravnopravnosti, solidarnosti i uzajamnoj pomoći i time lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čovjeka nad čovjekom. Smatramo da je za ostvarivanje naših idejnih ciljeva neophodno raskrstiti sa svakim oblikom autoritarnog organiziranja. Zbog toga se na principima nehijerarhijske direktne demokracije organiziramo na svim mjestima na kojima smo sputani, poniženi i eksploatirani.

Paljenje četničke zastave više nije tabu u Srbiji. Protestna akcija koju je Progresivno univerzitetsko društvo »Dositej Obradović« zajedno sa svojim simpatizerima izvelo 29. novembra ispred »Zvezdara teatra« nije imala za cilj da se svede na teatralni akt spaljivanja zastave. Ona se na to nije ni svela, već je preciznošću svoje kritike dovela do otvaranja nekih predugo zapostavljanih tema kulturne i obrazovne politike našeg društva.

Održani protest imao je odjeka u javnosti. Reakcije koje su se pojavile u štampi imale su, međutim, uglavnom nameru da minimiziraju istorijsku i civilizacijsku pozadinu događaja, u maniru konzervativno-buržoaskog zgražavanja nad, za sada, jedinstvenom pojavom uznemiravanja srpskog građanskog mira.

Nikolu Kovačević, prigovarača savesti iz Beograda, danas je uhapsila vojna policija. On se prijavio za status prigovarača savesti u maju 2003, a pošto nije bilo prave civilne službe u to vreme, bio je prisiljavanen da radi u klanici, što je odbio u više navrata. 1. avgusta je trebao navodno da bude prebačen na drugu vojnu ekonomiju u Batajnici (nadomak Beograda) kada je dobio slobodni vikend, pa je otišao kući. Tokom tog vikeda, Nikola je obavešten da neće biti transfera i da će morati da se vrati u "Karađorđevo". Umesto povratka on je odlučio da ostane kod kuće. Pre nego što je napustio "Karađorđevo" ovog vikenda, ostavio je sve svoje kontakte, zajedno sa brojem mobilnog telefona svom pretpostavljenom starešini. Bez obzira na to, vojna policija ga je tražila na adresi njegovog oca tokom više od dva meseca. Najzad, danas su se setili da ga potraže na adresi koju je ostavio svom starešini.