Kolege,
Razlike između jezika izgubile su na značaju kada smo vas čuli kako govorite o Državnoj korupciji, privatizaciji, prodaji javnog bogatstva. Reči i pojmovi kao što su nezaposlenost i neplaćeni radnici, naveli su nas da shvatimo da iza svih jezičkih barijera postoji zajednički jezik nepravde i besa, jezik kojim govore svi radni ljudi Balkana.

U poslednjih nekoliko godina radnici u Grčkoj doživljavaju pravu katastrofu. Radni odnosi se menjaju, dok se radnička prava i dostignuća radničke borbe bacaju u smeće. Duh nekontrolisane, opšte nesigurnosti širi se među radnicima, što olakšava beskrupuloznu i neograničenu eksploataciju zaposlenih.

Sve gore navedene karakteristike mogu se naći na najogoljeniji i prenaglašeni način u jednom određenom sektoru rada: preduzećima za čišćenje. Ove kompanije su proizvod privatizacije usluga čišćenja u javnom sektoru, a rade u uslovima koje sa pravom možemo nazvati ropskim. Zaposleni imigranti rade u strahu, bez fiksnog radnog vremena, a zakoni o radu ne samo da se se ne sprovode, već su im čak i najosnovnija ljudska prava uskraćena. Dobit poslodavaca u ovom sektoru ne potiče samo od uobičajenih procesa eksploatacije, odnosno krađe kroz višak vrednosti, već i od akrađe kroz plate koje su napisane na ugovorima radnika, ali koje u stvari ne primaju. U ovim preduzećima uvedena je i razvijena praksa iznajmljivanja radnika, sa štetnim posledicama na sposobnost radnika u ovoj kategoriji da stvore sindikate i radničke kolektive.

U okviru ovog programa ne čudi da je žena, imigrantska radnica Konstandina Kuneva, sekretar sindikata čistača Atike (Cleaners’ and Caretakers’ Union of Attica), pretrpela mučki, gotovo smrtonosni napad gazdinih plaćenih silexija zbog jednostavnog zahteva za poštovanjem prava radnika navedenih u kolektivnom ugovoru i Zakonu o radu.

To kukavičko i varvarsko nasrtanje na život ove sindikalne aktivistkinje desilo se odmah nakon nemira decembra prošle godine. Intervencijom levičarskih militanata i anarhista, organizovanjem protesta i demonstracija u centru Atine, slučaj je prerastao u centralno političko pitanje. U isto vreme, inicijativa 90 neposrednih sindikata pozvala je na marševe i zauzimanja javnih zgrada u kojima čistači rade u uslovima ropstva kako bi se skrenula pažnja na njihov slučaj, zahtevajući ukidanje trgovine robljem i kažnjavanje krivaca za napad na Konstandinu.

Ova inicijativa sindikata skovala je vezu među radnicima i stvorila drugarski ambijent za ljude u borbi, ljude različitih političkih opredeljenja. Ovo jedinstvo u akciji izraženo je u raznim slučajevima, naročito u poslednjem učešću u zaštiti štrajkača tokom štrajka u multinacionalnoj kompaniji mobilne telefonije "Wind", sa zahtevom da otpušteni sindikalni aktivista bude ponovo primljen na posao. Ovo su neki koraci koje je preduzela borbena tendencija u sindikalnom pokretu. Neophodnost tog jedinstva u akciji sve više dobija na važnosti pošto zvanični birokratski sindikalizam u Grčkoj svojom pasivnošću u stvari podržava okrutnu politiku buržoaskog režima.

Kolege,

Pred nama leže i mogućnost i neophodnost saradnje, ne samo za radnike koje kapital ugrožava u našoj zemlji već i za sve balkanske radnike, a protiv našeg zajedničkog neprijatelja, kapitalizma. Ovaj sistem ne samo da uništava radnike već i sva dostignuća civilizacije, dok u isto vreme podstiče nacionalizam i mržnju. Dakle, borba radnika takođe je i borba za odbranu društvenih sloboda, a u isto vreme je to i borba protiv svake vrste nacionalizma. Nadam se da će ovaj prvi kontakt razvijti u redovnu vezu sa ciljem da se stvori tlo za saradnju u zajedničkoj borbi.
 

Kostas Avramidis,

član odbora Udruženja zaposlenih u Tehničkoj komori Grčke (TEE-TCG)
član neposredne sindikalne inicijative